Poetsko veče Jovane Milovančević

Svetski Dan poezije je 21. mart. Pošto je to ove godine bila nedelja u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava”  obeležen je sinoć gostovanjem sedamnaestogodišnje pesnikinje iz Topole, Jovane Milovančević.

Jovana je gostovala u Biblioteci pre dve godine kada je predstavila zbirku pesama “Ogrlica od života”. Kao i tada, i ovoga puta je sama govorila o svom radu i svojim pesmama. Iako je bilo malo publike, održala je književno veče kao pravi profesionalac, kao da je čiotaonica bila krcata. Još je zrelija, komunikativnija, konciznija nego pre. Vidi se da puno radi na sebi i svojoj poeziji. Stvarno sjajna jedna osoba.

Profesori i nastavnici srpskog jezika su još jednom pokazali da ih malo šta zanima van redovne nastave, pa tako nije došao ni jedan jedini profesor/nastavnik (iako su škole obaveštene dodatno, dakle nismo se oslonili samo na medije) a samim tim nije se moglo očekivati da će školarci doći, jer nemaju na koga da se ugledaju. Čak je i Jovanina razredna koja je trebala da govori o pesmama i pesnikinji otkazala dolazak. Velika je šteta što srednjoškolci nisu čuli Jovanine pesme, bogate osećanjima, životom i lepotom sveta.

Još jednom bravo za Jovanu i veliki, veliki minus za profesore.

Za kraj jedna Jovanina pesma, tek da oni koji nisu bili pročitaju šta su propustili.

Gledam te u oči…

Gledam te u oči, okamenjena sliko,
bez boja, bez mirisa, bez vetra.
Nema u tebi svetlosti,
svuda je mrak.

Slepo pratim tvoje korake.
Kaskaš, kliziš mi iz dlanova,
ubijaš mi čežnju u venama
i mori me strah.

Mirna si, još vrebaš iz prikrajka.
Zloslutnice,
pokrij se i samo ćuti, ćuti, prekini
ne drmaj više moje vratne žile.
Umorne su izdahnuće
i one sa ovim jesenjim lišćem.

Padaće u zoru, drmaće me i dalje strah.
Sažali se, pusti me da se smejem.
Hoću da osetim čar života
i da gledam izlazak sunca,
podari mi ga u svanuće.

Putnik sam…
Ne kidaj mi više cvetove pod zelenim gorama.
Ćuti, ćuti!
Ne dozivaj me više iza uglova
u mračne ulice, prozore, mostove.
Svetilišta u odore.

Svuda tu si.
Čekaš da stanem, pokleknem,
umorim se i izdahnem.
Večno poletim sa tobom u beskraj.
Ne čekajte me više, zrikavci, odlazim!

Iz zbirke “Ogrlica od života”, objavljene 2008.