Čudo nad Hadsonom

Sully – Tom Hanks i ekipa, film snimljen po istinitom događaju

Volim filmove (i knjige) koji su rađeni po istinitim događajima. Jedan od takvih je i “Čudo nad Hadsonom” kako je preveden kod nas ili “Sully” u originalu.

Sali (Sully) je američki pilot, kapetan, koji je u januaru 2009. godine spustio avion sa ukupno 155 putnika i članova posade na reku Hadson jer su, nekoliko minuta po uzletanju, zbog sudara sa jatom ptica otkazali motori.

Kapetana Salenbergera igra Tom Henks a njegovog kopilota Aron Ekhart (Džorž u Erin Brokovič). U fokusu je klasična reakcija vlasnika kompanija i osiguravajućih društava – umesto da svi budu zahvalni zbog spašenih života, kompanija i osiguranje pokušavaju da pokažu da su oni koji su upravljali avionom krivi za nezgodu.

S obzirom da je priča istinita, film je skroz ok – ja sam ga ocenila sa 7 na IMDB-u.

Inferno – film

Den Braun & Tom Hanks, sasvim očekivano.

Najbolji deo romana Dena Brauna, a i filmova koji su snimljeni po romanima, jesu gradovi kroz koje glavni junaci prolaze i sva ona interesantna mesta koja su uvek mesto događanja – muzeji, crkve, džamije, univerziteti… 

Film “Inferno” je četvrta (čini mi se) avantura profesora Roberta Lengdona (Tom Henks), koja – kao i uvek – počinje nekom šifrom koju on treba da reši. Ovoga puta je otežavajuća okolnost to što se ne seća poslednjih 48 sati i otkud on, uopšte, u Firenci. Naravno, život mu je u opasnosti, što kombinovano sa izgubljenim pamćenjem nije olakšavajuća okolnost.

Film je onako, za jednu šesticu, ali je veliki plus kao što već napisah, što je sniman u Firenci, Veneciji i Istanbulu pa može svašta lepo da se vidi.

Hologram za kralja

Sasvim simpa film za nedeljno veče.

Tom Henks (Tom Hanks) je jedan od mojih omiljenih glumaca – snalazi se u svim žanrovima, različitim ulogama, tokom godina je sve bolji i sve više sinonim za dobar film ili bar za prijatno popodne uz film. Ovaj vikend je nekako bio u znaku Toma Henksa – u nekom trenutku sam ulovila (kablovska TV pa mnogo kanala) deo filma “Besani iz Sijetla“, onda juče vidim da je bila “Filadelfija” i na kraju, za film za nedeljno veče i peglanje, odabarem “Hologram za kralja“.

hologram-za-kralja Elem, glavni junak filma je Alan (Karter, Kuper, tako nekako…) – prodavac u godinama, koji za  sobom ima dugogodišnju karijeru a pred sobom važan projekat i prezentaciju pred kraljem Saudijske Arabije. Opterećen gomilom problema, poslovnim, privatnim i pre svega zdravstvenim, teško se adaptira na klimu, vremensku razliku i načine finkcionisanja u Araberiji.

Nesmotreno sam pročitala komentare o filmu na IMDB-u i ne mogu da se otmem utisku da su gledaoci ili mnogo očekivali od filma ili potpuno promašili poentu – to su čitave disertacije o poslovanju i društvenim normama u Saudijskoj Arabiji, pogrešnim detaljima u filmu i sl.

Po meni, poenta filma je u borbi glavnog junaka sa anksioznošću, ponekim napadom panike, prošlošću koja ga muči u snovima, sa svim onim što je već uradio a vremenom se ispostavilo da je trebalo drugačije ako ne i bolje, sa svim onim što ga opterećuje i neizvesnošću svakog novog dana.

I da, nekoliko puta u toku filma sam pomislila, pa i naglas rekla: “E, ovako će da bude i sa Beogradom na vodi”…

Dakle, jedna sedmica. Samo zbog Bgd H2O 😀

 

Most špijuna

Bridge of Spies – novi Spilbergov film.

Filmovi rađeni po istinitim događajima uvek imaju neku posebnu težinu za mene. Još kada je režiser Steven Spilberg a glavni glumac Tom Henks, nema greške.

U filmu “Most špijuna” (Bridge of Spies) glavni Most špijunajunak je advokat iz Bruklina specijalizovan za osiguranje, Džejms B.  Donovan, koga je advokatska komora izabrala da brani Rudolfa Abela, optuženog da je sovjetski špijun. U principu je to tek ispunjavanje forme pravičnog suđenja. Sve se dešava početkom šezdesetih godina, u jeku hladnog rata.

Donovan, profesionalac u svom poslu, prihvata odbranu i zaista daje sve od sebe tokom suđenja. Već tu se vidi njegova profesionalnost i veština pregovora. Završetkom suđenja se ne završava njegova uloga – nedugo zatim je pozvan da uradi još nešto za svoju državu, ali samo ukoliko to sam odluči. Reću još samo da ga ta misija vodi u Istočni Berlin u vreme izgradnje ozloglašenog zida.

Film traje skoro dva i po sata i drži pažnju od prve do poslednje scene te ga od srca preporučujem svima onima koji vole filmove o suđenjima, kao i svima onima koji se bave pravom i politikom, tek da utvrde neke osnovne taktike pregovaranja.