Tag: svakodnevica

Policijska uprava + odeljenje za lična dokumenta = noćna mora

Dakle, samo ako morate.

Nisam pisala o tome kako je tekao proces za izradu moje biometrijske lične karte, računala sam da je bilo dovoljno što sam se tada nervirala pa rekoh da se ne nerviram opet dok pišem. Ali sada moram da ovo napišem, jer mi dođe da ujedam.

Mala digresija: prošle godine, negde u ovo doba godine, išla sam sa Jelicom (tada je imala nešto manje od 17. godina, dakle 16+) da potpišem zahtev za izradu lične karte. Ali, samo ja, dakle JEDAN roditelj.

Ovih dana krenemo u proces za Čedinu novu ličnu kartu (prim. LK koja je istekla je isto biometrijska i ima važeći biometrijski pasoš, urađen prošle godine). Pogledam na sajt (negde dole na dnu strane) a i već sam znala zbog sopstvenog iskustva od pre par meseci da je potrebno poneti izvod iz matične knjige rođenih (na uvid), važeći biometrijski dokument (pasoš), fotografiju 5x5cm i naravno uplate i to sve ukoliko se preuzima fotografija sa pasoša- nema zakazivanja, fotografisanja, “samo’ se sve preda na šalteru. Sve lepo spremim i pošaljem sina (trenutno ima 16+ godina, ) i muža da se bakću sa birokratijom. Negde oko podne, zove me muž tj. skoro pa reži:  “Mora da se izvadi drugi izvod, na ovom piše da je oslobođen plaćanja takse, mora da bude onaj za koji je plaćena taksa i treba OBA roditelja da potpišu zahtev za izradu LK.”

Stvarno sam poludela, kao prvo  Čedin izvod je onaj “trajni”, roze, uopšte nisam ni pogledala da li je taksa plaćena ili ne, te izvode sam izvadila prošle godine ne znam ni ja više zbog čega i ne shvatam, ako se uzima samo na uvid jer u bazi postoje svi njegovi podaci zašto mora da bude plaćena taksa – još jedan način da se uzme novac od naroda, šta li?!? Potpuni bezobrazluk. Kao drugo on sada ima 9 meseci manje nego Jelica prošle godine kada sam samo ja išla da potpisujem te zahteve ili šta već i ne razumem zašto sada treba da budu prisutna OBA roditelja iako na sajltu lepo piše: “roditelj” . Kao da smo svi mi okačeni negde i čekamo samo priliku da odemo u policiju na ludu zabavu! Baš sam poludela! Baš.

Stari i novi sajtovi

Gde je kraj a gde početak?

Koliko je teško uraditi redirekciju sa starog sajta na novi?

Ne znam šta je sa ovim aranđelovčanima, ali sve češće nailazim na situaciju da “stari” sajtovi ne rade (iako njih pretraživači vide) a da novi postoje ali ih pretraživači ne vide i do njih dolazite tek ako negde vidite novu adresu. Ispada da sam glavno zakeralo koje stoji sa strane i lovi greške ali stvarno je to tako. Primeri:

  1.  Sajt Skupštine Opštine Aranđelovac: nekad www.so-arandjelovac.com (čini mi se, ne mogu da nađem a ni da se setim) sad je preuzet i reklamira hotele i ostalo (nekad bila sudbina mog sajta). Zvanična prezentacija SO Aranđelovac je www.arandjelovac.rs ali kada pretražujete preko Googla po “Arandjelovac” nećete videti ovu adresu na prvoj strani a ni na drugoj. Dalje me mrzelo da vrtim.
  2. Sajt Turističke organizacije Aranđelovca – E, ovo je priča za sebe. Od kad radim u Biblioteci i imam dodir sa TO Ar znam da je postojalo najmanje 4 sajta (čini mi se da je neko vreme i sajt www.bukovickabanja.co.rs bio aktuelan ali nisam sigurna, jer je to sada adresa Specijalne bolnice.). Pa da krenemo:

3.  Sajt Smotre umetnosti “Mermer i zvuci” – direktan povod za ovaj post (mada već dugo planiram da ga napišem) bila je činjenica da je sajt Smotre www.mermerizvuci.com hakovan, kako sam već u prethodnom postu i rekla.

Ono što me je podstaklo da sve ovo napišem je da je aktivan sajt www.mermerizvuci.rs i da sam to videla na pozivnici koju sam dobila još pre neki dan (za otvaranje Smotre) ali tada uopšte nisam obratila pažnju koji je domen u pitanju, misleći da je “stari”.  Naravno, pretraživanjem interneta sa “mermer i zvuci” kao i “smotra umetnosti mermer i zvuci” dobija se sajt sa .com nastavkom.  Pretpostavljam da neko drugo pretraživanje može da da sajt sa .rs domenom, ali ovo su osnovni pojmovi koji treba da daju rezultat. Poučena dopisivanjem sa Smotrom na FB, u kojem su mi fino objasnili sa kojim pojmovima treba da uradim pretraživanje da bih dobila željeni rezultat (kad bi baba znala kad će da padne, ona bi sela…) tek da napomenem da treba da se postavimo kao prosečni korisnici interneta koji pretražuju po očiglednim pojmovima – ako u Google ukucate “bebika” dobije se ovo 😀 na prvom mestu 😉

Imam brata da ga nema niko :)

Ko ne veruje, neka pročita 🙂

Pošto mi se mnogo sviđa naslov posta da ponovim i krenem odatle 🙂 :

Imam brata da ga nema niko! 🙂 Posle više od dve godine od kada sam nepažnjom izgubila stari domen www.bebika.com (detalji ovde) Dejan je uspeo da ga vrati i da uradi redirekciju na sadašnji. Tako da moje priče, zapažanja, komentare i ostalo možete naći na oba mesta (tj. sa www.bebika.com vas pretraživači prebacuju direk’no na www.bebika.net)

Eto. Da se zna koliko mi je fin, dobar, pažljiv, vredan i radan brat 🙂

 

Svim mojim prijateljima

Ali baš svim.

Stigao mi je kružni mail. Ipak, poučan, tera na razmišljanje. I osmeh. Zato, da ne bih razmišljala sa li sam poslala svim svojim prijateljima ovu poruku, da im još jednom potvrdim koliko su mi važni u životu, evo tih reči ovde. (Unapred se izvinjavam ako je ovaj tekst deo nekog drugog teksta za koji treba ikakva dozvola za prosleđivanje i sl. a ja ta one znam).

Ako nađes vremena ovo pročitati, obećavam ti da ćes doći do prosvetljenja. Ono što je obuhvaćeno tekstom, naš je svakodnevni život.

Napisao Andy Rooney, čovek koji ima dar reći toliko puno sa tako malo reči. Uživaj.
Naučio sam: najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.
Naučio sam: kada voliš, to se vidi.
Naučio sam: ako mi samo jedna osoba kaže “ulepšao si mi dan” ulepšala mi je dan.
Naučio sam: usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
Naučio sam: biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
Naučio sam: nikada ne treba odbiti detetov dar.
Naučio sam: uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
Naučio sam: koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svakome treba prijatelj sa kojim može da se glupira.
Naučio sam: ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
Naučio sam: obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
Nuačio sam: život je poput role toaletnog papira, što se više bliži kraju, brže se troši.
Naučio sam: dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
Naučio sam: novac ne kupuje klasu.
Naučio sam: male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
Naučio sam: ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
Naučio sam: ignorisanje činjenica ih ne menja.
Naučio sam: kada planiraš da se s nekim izjednačiš, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
Naučio sam: ljubav, ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam: najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijima od mene.
Naučio sam: svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam: niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam: život je grub, ali ja sam jos grublji.
Naučio sam: mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
Naučio sam: kada u sebi skupljaš ogorčenost, sreća će otići negde drugde.
Naučio sam: da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre nego je umrla.
Naučio sam: dvoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćes sutra možda morati da ih pojedeš.
Naučio sam: osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
Naučio sam: kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
Naučio sam: svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
Naučio sam: što manje vremena imam, više posla napravim.
Svima vama. Obavezno pročitajte sve do zadnje rečenice.

Ovo je nedelja prijateljstva. Pokaži svojim prijateljima koliko ti je stalo. Pošalji ovo svakome koga smatraš prijateljem, uključujući i osobu koja ti je ovo poslala.

Ako ti se vrati, znaćes da imaš krug prijatelja.

SREĆNA TI NEDELJA PRIJATELJSTVA!!!!!! TI SI MOJ PRIJATELJ I TIME SAM  POČAŠĆEN!

A sada ovo pošalji svim svojim prijateljima!! I porodici. I ja sam ovo dobio/la.