Šoljica kafe

Pesak, kamenčići i teniske loptice.

Dobila sam e-mail (hvala Majena :-* ) sa ovim lepim tekstom, pa rekoh da ga podelim sa vama. Ima dobru priču i poentu, možda je i znate (čini mi se da sam je i ja ranije čitala) ali ne mari da se obnovi gradivo 😉

***

Profesor je stajao na času filozofije pred grupom studenata i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju kamenčića i sipao u teglu. Blago ju je potresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se  smejali. “Sada?” pitao je profesor dok je smeh zamirao. “Hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari  kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.

Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne i velike stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta  predstavlja kafa.

Profesor se nasmejao: “Drago mi je da ste pitali. Nju sipam da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem”.

Održivi razvoj

Utisci sa skupa u Domu omladine u Aranđelovcu.

Juče, sa početkom u 11 časova, je u aranđelovačkom Domu omladine održan skup sa nazivom “Nacionalna strategija održivog razvoja – Uloga i značaj sprovođenja NSOR na lokalnom nivou

Skup je imao dva dela – plenarni i radni. U plenarnom delu sve prisutne su pozdravili Zoran Rajević – načelnik Šumadijskog upravnog okruga i Vlada Gajić, predsednik opštine Aranđelovac. Posle njih je govorila Darinka Radojević, koordinator projekta iz kabineta podpredsednika Vlade za evropske integracije na temu: Pojam i značaj sprovođenja koncepta održivog razvoja.

Iako je tokom kasnijih izlaganja gospođa Radojević pohvaljena nekoliko puta zbog entuzijazma sa kojim radi svoj posao i velike predusretljivosti prema svima koji su je kontaktirali, njeno izlaganje je bilo daleko od interesantnog, čak se jako kratko zadržala na osnovnoj temi – pojmu i značaju održivog razvoja. Govorila je dugo, preopširno (oko 45 min) i suviše uopšteno – vrlo malo konkretnih primera i načina, osim nekih cifara koje se ne pamte dugo.

Iz meni nepoznatih razloga i prof. dr. Slobodan Milutinović, čije je izlaganje bilo planirano za radni deo skupa je govorio pre pauze (čitaj: u plenarnom delu). Tema: Uloga i obaveze lokalnih samouprava u održivom razvoju zemlje. I njegovo izlaganje je bilo preopširno, monotonija prezentacije par puta razbijena karikaturama ali sve u svemu čista teorija, opet bez konkretnih primera, zaključaka ili bilo čega korisnog za pamćenje.

Potpuno osveženje i prava zvezda skupa bio je  Srđan Matović, lekar, član Gradskog veća Kragujevca zadužen za ekologiju, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima. Njegovo izlaganje nije bilo najavljeno u pratećem materijalu ali bi bila velika šteta da nije govorio. Efikasnno je prikazao kako su se u Kragujevcu  organizovali po ovom bitnom pitanju. Opisao je i koje su to konkretne akcije koje treba da se sprovode naročito kada je u pitanju edukacij stanovništva, posebno edukacija mladih. Evo i linkova koje možete da pogledate: Centar za održivi razvojArhus Centar KG, Stakleno zvono. Između ostalog, g. Matović je vrlo efektno pokazao kako se rade prezentacije.

Posle pauze je počeo radni deo. E, sad, ja sam bila pozvana usmeno pa nisam pogledala program unapred a nisam ga ni čitala tokom prezentacija (mrzelo me da šuškam jer je sve bilo u papirnatoj kesi, mada uglavnom sve iščitam do detalja …) tako da sam ostala i dalje iako se radni deo odnosio na ulogu medija u celoj ovoj priči, pa su shodno tome predstavnici medija bili ti koji su to i ispratili ( i još nas nekoliko neobaveštenih).  Da nije bilo gostiju iz Kragujevca, predstavnika medija i radnika Centra za kulturu, bila bi skoro prazna sala. Eto.

Sve u svemu, naravoučenije za mene da se i dalje pridržavam prakse da detaljno iščitam program skupova na koje idem a naravoučenije za predavače na skupovima: naučite kako se rade prezentacije da ne vam 70% publike ne bi pobeglo prvom prilikom.

Znate li matematiku za drugi razred osnovne škole?

Ja, izgleda, ne znam … 🙁

Na sinoćnjem treningu Jana je povredila skočni zglob pa danas nije išla u školu. Po ustaljenoj proceduri odgovornog đaka drugaka, pozvala je drugaricu da čuje šta su radili u školi i šta su imali za domaći. Vrlo zadovoljna, sama je, bez ikakvih problema (kao i inače, voli matematiku i redovno je sa zadovoljstvom radi) uradila sve ono što su drugari danas radili u školi i dobar deo domaćeg. A onda, zadatak koji ne može da reši, pa je sa Čedom nešto kombinovala, on se borio koliko je mogao i odustao. Na scenu sam stupila ja i … ništa 🙁

Nismo uspele da rešimo 5. i 6. zadatak na 78. strani (ceo peti i deo šestog gde treba da se nađe put od 15 cm). Tražile smo i pomoć sa strane i ništa … Da se zna, udžbenik “Matematika, igra brojeva i oblika 2”, I deo, izdavačke kuće Klett, napisala je Sanja Maksimović. Živo me zanima, pored toga da li ona zna da reši zadatak, da li je zadatke testirala na nekom prosečnom detetu u prosečnoj osnovnoj školi? I u kom je vremenu to pretpostavljeno testirano dete rešilo ovaj zadatak? Ako jeste a ne verujem.

I zato vas sve pitam, znate li matematiku za II razred osnovne škole? Ja, izgleda, ne znam.  A čak i da sam uspela da rešim zadatak, zar nije poenta da dete od 8 godina to može da uradi samo? Evo i zadataka da i vi pokušate. (U šestom zadatku linije u boji su naša rešenja za put od 10 i 20 cm – naravno klik za veću sliku)

Svečano otvaranje hotela “Izvor”

Događaj jeseni u Aranđelovcu, sutra, posle 8 godina renoviranja.

Verovali ili ne,  sutra se svečano otvara hotel “Izvor”.

Kratko podsećanje: hotel “Izvor” je 2002. godine prodajom prešao u privatno vlasništvo i od tada se renovira.  Svi u Aranđelovcu nestrpljivo očekuju otvaranje hotela, jer to treba da bude pomak na bolje u turističkoj ponudi grada. (Početkom renoviranja hotela i zatim zatvaranjem hotela “Staro Zdanje” zbog gubitka smeštajanih kapaciteta (i još koječega) Bukovička Banja  je izgubila status banje).

Nadam se da će ovo otvaranje biti početak nekih novih i lepših događaj u ovom gradu.

Naravno, izgleda da u Aranđelovcu u svakoj lepoj priči mora da ima detalja koji pokvare kompletan uticak/ugođaj/događaj/kako god. Ovoga puta tiče se lokalnih medija. Iz meni nepoznatih razloga ekskluzivno pravo snimanja događaja ima RTV Sunce tako da opštinska televizija RTV Šumadija neće imati svoje predstavnike na otvaranju. Na ovo nemam komentar.

Najveći car

Zoran Đinđić (1952-2003)

Tokom proteklog vikenda, blogeri su učestvovali u akciji koju je pokrenuo Istok Pavlović. I to uspešno, koliko sam videla po rezultatima. Iako je akcija okončana i kasnim, evo nekoliko rečenica i od mene.

Ove godine sam već dva puta pisala ko je najveći car na ovim prostorima, 12. marta i 5. oktobra. Pišem i danas, sve u nadi da ćemo konačno shvatiti da je Zoran Đinđić pokušavao da nam skrene pažnju na jednostavnu činjenicu – da sve zavisi od nas, od našeg pogleda na situaciju i okolinu i da promene ne dolaze negde “odozgo” već od nas samih. Pogledajte oko sebe, možda i kod vas postoji neki sat bez baterije i setite se ovoga:

“Ljudi moraju da shvate da se bez njihovog stalnog i svakodnevnog učešća promene ne mogu desiti. Naše društvo bolesno je na mnogo ozbiljniji način i to se ne može promeniti prostom promenom vlasti.”