BlogOpen 2010. utisci

Lep grad, lep prostor za skup, lepa žurka – sve nešto lepo 🙂

Prošao je jedan dan (do sada skoro cela dva) od kada se završio četvrti BlogOpen (peti po redu ali je postojao i nulti 🙂 ) a prvi kojem sam prisustvovala. Dovoljno vremena da se slegnu utisci, da pročitam utiske drugih koji su to napisali nešto pre mene, čak i da se malo bavim nedeljnim razbijanjem Beograda na FB.

BlogOpen 2010 imao je i drugo ime kojim je bliže određena tema, Social Open, koja jasno kaže da smo se bavili blogovima i društvenim mrežama, Facebook-om, Twitter-om … Pošto je veliki procenat učesnika BlogOpen-a već dao komentar i detaljan opis predavanja, neću o tome, koga zanima neka pretraži net pod : “Blogopen 2010”.

Najjači utisak i najveći plus ovog BlogOpena su ljudi koje sam upoznala.

Krc, krc, prstima pa da počnem – u žutim keceljama (organizatori i volonteri, za one koji nisu čitali prethodni post) Mooshema, Drvena, Blogowski. Moram da pomenem i Marka Hermana mada nismo razmenili ni dve rečenice 🙂

Dalje – sa ljubičastim trakama na keceljama: DedaBor (posle više od dve godine web poznanstva sada i uživo 😉 baš kakvim sam ga zamišljala, druželjubiv, pozitivan), Slavko koji nas je sve razmrdao predavanjem u kojem je bilo i plesa 🙂 i Ivan koji je sada sve samo ne debeljuca 🙂

I svi ostali, sa zelenim trakama na keceljama ali isto tako važan deo ove priče: Tamara, Ivana, Marija, Dinke, Suske, Igor, … Umorih se od linkovanja, ako sam nekoga preskočila izvinjavam se (ponoć je blizu, slabije funkcionišem…)

Bilo mi je jako interesantno da posmatram kako svi mi, koji  imamo samo jednu vidljivu zajedničku stvar – blogovanje, polako nalazimo i  druge zajedničke teme. I kako smo, bar sam takav utisak stekla prateći time-line na twitter-u, mnogo tolerantniji prema razlikama među nama i među ljudima uopšte. Što ne znači da smo manje kritični 😉

Sve u svemu – organizacija odlična, bilo je nekih sitnih propusta ali ko radi taj i greši. Odlično provedeno vreme i rezultat svega ovoga – 15 novih prijatelja, što uživo što na FaceBook-u, isto toliko novih kontakata na Twitteru i blogova u Readeru. Malo li je za dva dana?

Za kraj samo detalj, u Novi Sad sam išla sa glavnim krivcem što uopšte pišem blog i što je moja lista prijatelja sve duža, sa mojim bratom Dejanom. Deki, hvala za sjajan provod i svu podršku koju mi pružaš ♥