Kamikaze

Ovoga leta sam otkrila šta je to.

Znate li šta su “kamikaze”? Osim onog prvog značenja koje je svima poznato, ja sam ovog leta u Budvi naučila i drugo.  Vidite sami.

Kamikaze

Naravno, svemu je kriva Jelica koja je htela pošto-poto da probamo i ovo čudo. I u trenutku kad su nas uvezali, zatvorili rešetke sa strane i sve ostalo mi rekla: “E, mama, meni frka.” A ja sam razmišljala da li odmah da počnem da vrištim ili da se pravim hrabra. Izabrala sam ovo drugo i stoički smo izdržale. Smejale smo se, vrištale i bilo je super. Malo je bilo neugodno kad smo kretali unazad pa preko glave, ali srećom kratko traje.

Tek da se zna, overila sam i to 🙂

Blokus

Odlična strategijska društvena igra.

Moj drug Srđan živi u SAD još od 1991. godine. Srećom, u međuvremenu se internet odomaćio i kod nas tako da smo u kontaktu 🙂   U nekom od naših on-line razgovora pomenuli smo i društvene igre i on mi preporuči Blokus. Oblici figura su kao u nekadašnjem tetrisu a poenta je blokirati ostale igrače da stave što manje svojih figura na postolje a ja što više. Kao nekadašnji pasionirani igrač tetrisa, oduševi me i sama pomisao da postoji nešto slično tome, još uživo 🙂 (da ne pominjem da sam u vreme tetris-ludila tražila ko bi mogao da mi napravi sve one oblike od dovoljno izdržljivog materijala da bih mogla dugo da ih slažem dok ne dođem do onog pravougaonika…)

blokus-classicObzirom da ova igra ne postoji kod nas (čudi me baš a mi tako jedna napredna zemlja čak i na polju društvenih igara…) ostalo je da čekam dobrovoljca da mi je donese iz inostranstva. Prvi odlazak “napolje” je bio bez uspeha ali je zato Blokus (klasik)  stigao pre nekoliko dana.

Kako je  Čeda bio na putu sa folklorom a i ja u nekakvoj gužvi, igra je svečano otvorena tek sinoć. Zaraza je velika, već je sinoć bilo borbe oko toga kada će se, konačno, ići na spavanje a verujem da nas čeka još mnogo takvih večeri.

Samo uživanje, ništa drugo.

Malo i ja o Facebook-u

Sve je pitanje mere.

Sve u životu ima svoje dobre i loše strane. Ako dobre strane mogu da kompenzuju one loše, to je optimalno rešenje 🙂 u suprotnom, sve treba preraditi.fb-logo

Poziv za FB sam dobila pre više od dve godine, od kume koja je tada živela u Nemačkoj. Kako je sve bilo na nemačkom nisam se ni potrudila da proniknem o čemu se tu radi. Više se i ne sećam kada i zbog čega  sam  postala deo te “socijalne mreže”.  U prvih nekoliko meseci sam se “pojavljivala” jednom u nekoliko nedelja, a onda kako se širio broj mojih prijatelja sve redovnije.

Pratim po različim medijima uglavnom ružne priče o FB-u i njegovom uticaju na omladinu i društveni život uopšte. Slažem se, ima tu mnogo lošeg ali …

Da opet krenem od Kulina Bana … često se može čuti/pročitati kako prekomerna upotreba računara od dece stvara gojazne, asocijalne osobe i kako sam “ja kad sam bio (bila) tvojih godina po ceo dan bila napolju i igrala se ovoga i onoga sa društvom. Svi smo se lepo družili a ti samo sediš za računarom i tako komuniciraš sa ostalima koji su isti kao ti”.  Sve to stoji, ali ja kao neko ko mnogo voli nove tehnologije ne mogu da kažem da bih (da sam imala izbor) u doba kada sam bila tinejdžer, odabrala livadu spram računara i interneta. Tj. znam da sam birala računar 😀 samo tada nije bilo interneta kod nas.

Elem, taj čuveni Facebook, koji kao zamađijane drži klince (a i starije) ispred monitora ima dobrih strana. Naročito ako prijatelje ograničimo na one koje stvarno poznajemo. Znam da je klincima mnogo interesantnije da prihvataju prijateljstva onih koje ne poznaju ali ako se roditelji samo malo unesu u život svoje dece, razgovorom i dovoljno dobrim razlozima mogu da utiču i na to. Uostalom, FB ubrzava život.  Sve se dogovori preko neta a onda je uživo sve mnogo jednostavnije. Doduše istovremeno oduzima onu čaroliju prilaženja onoj koja ti se sviđa (ili iščekivanja da onaj kome je poruka poslata preko najbolje drugarice priđe), gutanja knedli pri svakoj sledećoj rečenici uz pomisao “Uh, kakve ja gluposti govorim” i još mnogo toga, ali takav je savremeni svet – brz.

Čitava ova priča je u stvari zbog nečega lepog što nosi FB – u skoro stalnom sam kontaktu sa dosta mojih prijatelja koji ne žive u ovoj zemlji ili u mom gradu. A oni koji su i dalje ovde, a  i na FB-u su, na ulici (kao i ja njima) mi se javljaju uz mnogo srdačniji osmeh nego ranije. FB može i da zbliži ljude. Sve je pitanje mere.