Sinoć, malo smrznuta od velike temperaturne tazlike između podneva kada sam otišla na posao i večeri, sretnem svoje najstarije dete na putu iz škole. Bila je jako lepo raspoložena i nasmejana, što me je prilično ugrejalo 🙂

“Hej, ćao, otkud ti? Kako je bilo u školi?”

“Super!”, odgovori ona, što me je iznenadilo jer je odgovor na moje standardno pitanje o zbivanjima u školi uglavnom: “Dosadno”.

“Stvarno? Šta je to bilo super?”

“Sutra ne idemo u školu 🙂 Čitali su obaveštenje da nema nastave da bi nastavnici mogli da idu na miting u Beograd!”

I ja tu ostanem bez teksta. Bez komentara, što se meni retko dešava.

Što bi rekla moja koleginica “Ako je miting u 5, a škola u našem selu radi samo pre podne, kako to ne može da se stigne od 12 do Beograda?” (odakle do prestonice treba najviše 90 minuta autobuske vožnje…) Da ne pominjem gubljenje časova, nadoknađivanje istih, petak koji će biti skoro isto neradan, jer ko da razmišlja o školi u petak kad se u četvrtak nije išlo na časove. I ko kaže da će svi ti nastavnici ići na mitinig? Ili je bilo jednostavnije tako nego da javno moraju da se izjasne da li će da idu ili ne?

Neće deci mnogo da zasmeta taj jedan dan bez nastave, možda ih i oraspoloži kao moju ćerku, ali kakvu poruku šalju organizatori mitinga (političari sa najvišeg vrha) i svi u nizu do nastavnika? Da se problemi rešavaju tako što se pravite da ne postoje i kada dođe do praska, onda se mitinguje i buni protiv nepravde celog sveta u stilu Kalimera? To im i nije neki primer uz koji se odrasta. Tako su mitingovali maturanti gimnazija 96/97 i jedino što su uspeli da urade je da svoje, ionako skromno znanje, još više osakate.

Ja sam odrasla uz Boška Buhu i ostale bombaše, nisam bacala bombe na sve oko sebe koji su mi smetali ali sam iz svih filmova i priča o njemu naučila da svako od nas, ma kako mali bio, može da bude ta razlika između lošeg i dobrog. A ne u gomilu pa da se ne zna ko je ko.

Već možda zaboravljeni pesnici koji su posle rata pisali rodoljubivu poeziju su poručivali da se otadžbina brani radom, učenjem i znanjem. A ne bukanjem i lomom po ulicama. I to kad već nema efekta.