Subota pre podne, biblioteka. Ulazi gospodin srednjih godina i vrlo samouvereno traži lektiru za svoje mladunče koje iz nepoznatih razloga ne može/neće da dođe po knjigu:
“Imate li Mit o Gargamelu?”
😀
(Za one koji su davno izašli iz škole i ne sećaju se detalja u pitanju je Ep o Gilgamešu 🙂 )
hehehe, samo u sklopu mita o Štrumfovima
Cirkus 🙂
U prvom trenutku sam se nasmejala, a potom zapitala: Kako da nam deca budu obrazovana, kada su roditelji ovakvi? Ne mislim da sam pametna, ali kada je nešto trebalo mojoj deci, a nisam znala, prvo bih prelistala enciklopedije ili rečnike i onda im pomogla. Biblioteku doživljavam kao hram pismenosti i obrazovanja, pa se prema njoj tako i ponašam.