Čija je voda ?

Možda ja postajem malo paranoična što se tiče štednje vode (to će proceniti oni moji prijatelji koje sam “usrećila “kružnim mailom o suvoj nam budućnosti) ali ovo je pričica koju baš hoću da podelim sa ostatkom sveta.

Moje najmlađe dete, Jana, ima četiri i po godine. I ja, još uvek, dežuram pored nje dok pere ruke, tek za svaki slučaj 🙂

I dok je ona prala ruke, ja sam uredno zatvarala česmu dok ih je ona trljala i onda pričamo o tome kako voda ne treba da teče dok se mi bavimo sapunjanjem, jer se tako čuva voda. Onda, mala pametnica, kaže: “Voda mora da se čuva jer ima puno ljudi a malo vode”. Ja sve to uredno potvrdim i kažem da zbog toga moramo da pazimo koliko vode trošimo i da svi sačuvamo vode koliko god možemo, svaki put. I u sred te, neobavezne, priče ona gotovo plačnim glasom kaže: “Onda, kad ja porastem, neću imati vodu ako je ne budu svi čuvali !!!!”
A njoj nisam slala gore pomenuti mail.