Ekologija, zdravlje, voda, Rosa

#OnoStoJeVazno

Sećate se one kineske bajke o caru, njegovoj ćerki i soli? Ono kad ona kaže da ga voli kao so i on je otera od kuće, dok nije shvatio koliko je so važna? E, mislim da bi ta bajka bila fantastična, samo da je umesto soli bila vodaRosa. Meni je voda baš važna, često razmišljam a ponekad i pišem o tome. Ljudsko prokletstvo je da bogatstva koja imamo podrazumevamo. Neka bogatstva kao što su zdravlje ili voda.

Bez vode ne možemo da živimo normalno jer smo od vode sazdani. Da pišem modernim jezikom: hidriran organizam je zdraviji organizam. #OnoStoJeVazno je da treba da pijete običnu, izvorsku vodu. Zbog toga, ja najradije pijem Rosu. Nema ni ukus, ni miris, ni mnogo minerala – taman kako treba. Meni bar. A veliki plus je i dugogodišnja ekološka borba, Zlatni EWS sertifikat za zaštitu i očuvanje voda, Plant boca, podrška bankama mleka i još mnogo toga.

Čiste vode je sve manje, trenutno je na celoj Zemlji na raspolaganju za upotrebu samo 1% vode i zato cenimo onu koja to još uvek jeste i one koji se bore da to tako i ostane. Mislite o tome.

Blog Action Day 2010. – Voda

Još jedan pokušaj spašavanja Zemlje.

Voda je supstanca od koje smo sazdani (75%+  našeg tela je voda) i od koje nam život zavisi. Vodom je pokriveno 70.6% površine Zemlje i od presudnog je značaja za sve oblike života na njoj.  Čista voda za piće je od najveće važnosti kako za život ljudi, tako i za život svih ostalih bića ali je iz sekunda u sekund ima sve manje jer se mi bahato ponašamo prema prirodi.

Nešto što bi svakome trebalo stalno da je na umu, napisala sam još 2007. I da se ne bih ponavljala možete da pročitate post Čija je voda?

Mislite o tome 😉

Blog Action Day 2010

Change.org|Start Petition

Čija je voda ?

Možda ja postajem malo paranoična što se tiče štednje vode (to će proceniti oni moji prijatelji koje sam “usrećila “kružnim mailom o suvoj nam budućnosti) ali ovo je pričica koju baš hoću da podelim sa ostatkom sveta.

Moje najmlađe dete, Jana, ima četiri i po godine. I ja, još uvek, dežuram pored nje dok pere ruke, tek za svaki slučaj 🙂

I dok je ona prala ruke, ja sam uredno zatvarala česmu dok ih je ona trljala i onda Kap vode pričamo o tome kako voda ne treba da teče dok se mi bavimo sapunjanjem, jer se tako čuva voda. Onda, mala pametnica, kaže: “Voda mora da se čuva jer ima puno ljudi a malo vode”. Ja sve to uredno potvrdim i kažem da zbog toga moramo da pazimo koliko vode trošimo i da svi sačuvamo vode koliko god možemo, svaki put. I u sred te, neobavezne, priče ona gotovo plačnim glasom kaže: “Onda, kad ja porastem, neću imati vodu ako je ne budu svi čuvali !!!!”
A njoj nisam slala gore pomenuti mail.