Možda će delovati neorganizovano, ali dan posle prve posete Valensiji, krenuli smo ponovo tamo. Takav je bio raspored jer su momci za taj dan imali karte za košarkašku utakmicu Power Electronic Valensija – Bizikaia Bilbao Basket (72 : 79) pa smo iskoristili dan najbolje moguće.
Prva stanica – Mesta(l)ja (Mestalla) fudbalski stadion na kojem se igraju utakmice València Club de Futbol. Namerno kažem “na kojem se igraju utakmice” jer se sve ostalo: treninzi, pregledi, dogovori, opuštanje, masaže … odigrava u sportskom kompleksu van centra grada. Na stadionu, čije su svlačionice i ostale prostorije namenjene igračima i sudijama spartanski opremljene, se samo igraju utakmice. Obilazak uključuje i posetu ložama (lep pogled na stadion, televizori, bife … ali sasvim zvučno izolovane, pa ko voli, godišnji zakup je 80,000 €), predsedničkim prostorijama, sobe sa trofejima, tunela ka stadionu, i izlazak na sam stadion.
Detalj – zaštitni znak VCF-a a i samog grada je slepi miš, pa smo tražili objašnjenje od vodiča – 1238. slepi miš je probudio ili već nekako pomogao vojsci Jaima I Osvajača da preuzme Valensiju od Mavara i u znak zahvalnosti kralj je dodao slepog miša na svoju zastavu i krunu 🙂 Naravno, postoje i druge verzije legende ali meni je ova sasvim ok.
Pošto je to bila moja prva poseta fudbalskom stadionu, za početak – odlično 🙂
Pošto smo ostale same, Milica i ja smo krenule u obilazak. Nismo imale mnogo vremena za nas, nekih dva sata, ali dovoljno da prošetamo kroz turistički centar, da vidim Katedralu i El Miguelete. Mrak nas je omeo da obiđemo još nešto ali ne i da uživamo u raznoraznim suvenirima i što je neizostavno u Španiji, bocadillos-ima 😉
www.flickr.com
|
