Naše najmlađe čedo (Jana, 10 😉 ), odvažilo se da sa svojom bakom ode u Sokobanju. Malo zdravlja, malo provoda radi 🙂 I onda se i brižni roditelji spakuju, odvezu mezimče i baku mu u čuvenu banju. Putovali smo nepunih 2 i po sata – lagana, udobna i fina vožnja. (Ar – Batočina – autoputem do Aleksinca – Sokobanja)

Hotel Moravica je daleko od onoga što je verovatno nekada bio, ali čist. Soba sa terasom sasvim korektna, osoblje ljubazno i kako smo naknadno čuli, hrana odlična. Pošto smo stigli u vreme ručka, smestili smo ih na brzaka u sobu, ispratili na ručak i otišli na svoju stranu. Prošetali smo malo po banji, uzeli turistički vodič, popili kafu u Miloševom konaku  i krenuli dalje.

Dilema 1 – ići u Niš ili do Stare planine? U Nišu smo već bili, znamo šta može da ponudi, urbana sredina, mnogo mesta za šetnju, kafenisanje, uživanje. Do Stare planine još nismo stigli, ali je daleko… U razmišljanju odlučismo da prvo obiđemo neke tačke u okolini pa da se odlučimo kuda.

Izvor reke Moravice – neobičan po tome što ne izvire na jednom mestu, iz jedne stene ili već kako smo navikli da viđamo izvore, već je u obliku razlivenog rečnog toka. Pošto je sušni deo godine, nije bilo vodopada ali je ipak interesantno videti. Voda ledena i bistra.

Bigar potok – izletište koje smo spazili uz put. Lep vodopad, slapovi, zelenilo. Prilično zauzeto sa nekolicinom izletnika, ali dovoljno mirno za kratak predah i fotografisanje. Po vrelini je prijalo prići milionima osvežavajućih kapljica.

Do ovog trenutka smo odlučili da produžimo ka Staroj planini da se ne bismo vraćali nazad (nekih 19-20km).  I onda malo posle Knjaževca:

Dilema 2 – Ići obilaznicom (tucanik, uzan i u ne baš sjajnom stanju) ili nastaviti asfaltnim putem. Krenemo obilaznicom, tumbamo se po prašnjavom putu, gledamo levo od sebe u dolini asfaltni put kako nam se smeška i nerviramo se što poštujemo znake. Izađosmo konačno na asfalt, nemamo pojma zbog čega smo obilazili okolo i produžimo dalje tražeći skretanje za Staru planinu. Sve ovo se dešava u blizini mesta Kalna, gde se put odvaja ka našem odredištu. Posle nekih dvadesetak km vožnje, čim smo ugledali prvo živo biće, upitamo za pravac i ustanovimo da idemo pogrešnim putem! Pomenuta obilaznica izlazi stotinak metara posle putokaza, na putu kojim smo nastavili istih nema, tako da nam je skretanje za Staru planinu ostalo levo… (epilog: saznadosmo u povratku, obilaznica je zbog srušenog mosta koji može, na kraju asfaltnog puta, da se obiđe sa nekih 300m skretanja :-/ )

Stigli smo negde oko 18 h do hotela. Put na pojedinim delovima sužen, krivudav i uopšte nemam želju da saznam kako izgleda voziti tuda po snegu. Divljina. Osim hotela, nigde ništa. Hotel je dobar (i treba da bude za te pare), soba prostrana, osoblje ljubazno, bazeni fini (mogli su da budu i veći ali šta da se radi…) Mesto na kome bih mogla da provedem najviše dva dana – odlično za odmor ali suviše daleko za tako kratak boravak.

U povratku smo ipak otišli i do Niša. Prošetali, popili kafu i gledali trku Formule 1 u kafeu Memento, posle se preselili na susednu terasu i ručali u restoranu Elit (odlična klopa, ne baš specifična za ovo podneblje, ali tu nam je bilo najbliže 🙂 ). Sve u svemu, jedan opušten vikend 🙂

Ukupni utisak:

• priroda – odličan 5
• putevi – dobar 3
• putokazi, obaveštenja – jedva dovoljan 2

Eto, tako je to bilo. Ostale fotografije na flickru.

www.flickr.com Bebika’s Soko banja – Stara planina photoset