Kada se sve kockice slože, najmanji problem je odvojiti stvari i otići na Santorini na četiri dana 🙂
Ovo je jedno od najpoznatijih ostrva u Grčkoj, poznato po svom obliku obrnutog slova C koji ima zbog erupcije vulkana koja je odnela drugu polovinu ostrva. Pored toga ima, kako kažu, najlepše zalaske sunca 🙂 A nije da nije. Shodno tome, ima mnogo turista, mnogo parova, mnogo romantike i sve je jako lepo. Pogledi sa obale na crne stepeničaste stene su kao sa najlepših fotografija i imate utisak da vam taj prizor nikada neće dosaditi.
Na ostrvu ste kao sputani ako nemate neki vid prevoza – motocikl kojih ima nebrojeno ili neki mali automobil, što je bila naša opcija. Imali smo apartman daleko od obale ali u fantastično opremljenom apartmanu koji je u stvari pećina u kojoj je nekada bila vinarija. Unutra je bilo sveže i bez klima uređaja i vrlo neobično pored ostataka iz doba kada je u nivou ispod nas teklo vino. Smeštaj je pomalo podsećao na kuće u Hobitonu 😀 Pošto smo bili u sredini ostrva, svakoga dana smo išli na drugu plažu, kad već nismo imali ni jednu blizu nas 😉
Prvi dan smo proveli na plaži Perisa sa crnim peskom, gde je more je potpuno prozirno i čisto, toliko da pomisliš da može da se pije, prijatne temperature i potpuno očaravajuće. Toliko nam je prijalo da smo dugo ostajali u vodi, čak i da samo plutamo i pričamo. Duž ove plaže ima mnogo fantastičnih restorana a nama se najviše dopao vegetarijanski Tranquilo.
Sutradan smo išli na Crvenu plažu, do koje smo jedva prišli, što zbog gužve a što zbog nepristupačnog prilaska. Put naporan i nezgodan, naročito ako se uzme u obzir da svi idemo u papučama, natovareni raznim plažnim rekvizitima. Ipak, sve te nezgodacije smo zaboravili jer je pogled na plažu fantastičan 🙂 Crvena plaža, ako zanemarimo ogromno crveno brdo u zaleđini nije velika ali imam utisak da je jedinstvena jer su boje mora, peska i zemlje zaista nezaboravne. Vidite i sami:
Svake večeri smo šetali po nekom od gradića koji bismo izabrali, uživali u blagom, osvežavajućem vetru i tražili nove, nezaboravne prizore zalazećeg sunca, bezbrojnih oštrih ivica i prelepih cvetova jarkih boja koji su dremali svuda oko nas. Čuveni zalasci sunca su nas naveli da ih svake večeri posmatramo sa neke druge tačke, iz druge perspektive. I svaki od tih zalazaka je bio poseban na svoj način. Često ćete u turustičkim vodičima naći informaciju da su najlepši zalasci iz Fire ili Oie, ali je sa svake uzdignute tačke na ostrvu pogled odličan. I drugačiji i za pamćenje. Više o tome ovde.
Sticaj okolnosti me je odveo na Santorini i uživala sam u svakom trenutku. Nije mi smetala ni vrućina ni gužva ni brzina povratka u sivu svakodnevicu. Ova četiri avgustovska dana su mi ulepšala leto. I nekako imam utisak da ću ih se dugo sećati i grejati na njihovoj toploti, skupljenoj iz više izvora.
