Kanada je druga najveća država na svetu i mesto gde žive nama dragi ljudi, tako da je odlazak tamo godinama stajao kao moguća opcija i konačno, ovog juna, došao na red. Ako koga zanimaju detalji oko vize, prijave, potrebnih dokumenata, postupka neka mi piše mail ili ako smo negde blizu neka me pita uživo 🙂

Karte smo kupili preko agencije Fly Fly Travel – bile su nešto skuplje nego preko nekih drugih sajtova (CheapOair, SkyScanner..) ali su letove u oba smera obavljale iste kompanije, što je jedna od prednosti i imali smo sasvim korektno vreme čekanja za presedanje, koje je u slučaju drugih bilo jako kratko i zato i rizično.

Posle prilično uspešne adaptacije na novu vremensku zonu (prvi dan nam je bio produžen za nekih tričavih 6 sati 😀 ) krenuli smo u istraživanje grada.

Toronto je pravi severnoamerički grad, onakav kakav sam i mislila da jeste – moderan, čist i lep, uz mnogo betona, mermera i stakla ali savršeno uklopljenih sa starim zgradama i pravim malim oazama zelenila kojih ima na svakom koraku.

Subotu smo proveli u šetnji po samom centru grada koji je odlično organizovan za surove zimske uslove koji tamo vladaju – čitav život može da se odvija ispod zemlje. Prvo smo prošetali kroz jednu od mnogobrojnih podzemnih stanica, gde se iz metroa izlazi u poslovni centar koji je, iako prilično pust tokom vikenda,  ipak impresivan. Jednom kada uđete u metro, ispod zemlje je sve što vam treba – ulazi u poslovne zgrade, prodavnice, restorani i mnogobrojni liftovi za put iznad zemlje bez ijednog koraka po ulici.

Logičan nastavak šetnje, posle betona, granita i stakla na ulicama grada je priroda i jezero Ontario, koje kao i svaka velika voda daje mestima oko sebe posebnu čar.

Do obale smo stigli pred sam polazak broda, i dobro je da je tako jer sigurno ne bismo, na preko 30°C čekali sat i više do sledeće ture. Krstarenje je uvek dobar način da se vidi i upozna jezero, da se grad vidi iz drugačije perspektive a po vrelom danu kakva je bila ta subota i da se malo rashladi.

U nedelju smo obišli nekadašnju ciglanu, Don Valley Brick Works i vrlo je interesantno videti prelep park koji je nekada bio rudnik gline. Šetnja do vrha i vidikovca nije naporna i svakako vredi zbog pogleda na grad. Blizu samog vrha se mogu videti i fotografije oblasti iz vremena kada je tu bio rudnik i razlika je fascinantna.

Dalje odosmo u oblast izgrađenu dvadesetih godina prošlog veka – prohibicija je u Kanadi trajala od 1919. do 1929, a u USA od 1920. do 1933, tako da su snalažljivi kanađani napravili čitav kvart sa destilerijama (Distillery District) gde su proizvodili alkohol i krijumčarili ga, uglavnom preko jezera, u USA. Danas je to simpatična oblast za šetnju, kupovinu ili odlazak u restoran, mesto gde možete prijatno da utrošite nekoliko sati. U gradu ste a kao da ste u nekom prošlom vremenu.

Na kraju dana smo šetali po delu grada koji se zove Kraljičin park (Queen’s Park) i jeli fenomenalan sladoled 🙂 Prošli smo pored Kraljevskog muzeja Ontarija, koji je najveći muzej u Kanadi, vrlo neobičnog izgleda a čiji smo obilazak planirali za neki drugi (radni) dan.

Tako smo proveli prvih pedesetak sati u Torontu a nastavak sledi 🙂