Pariz – grad svetlosti

Prva petina boravka 😉

Pariz je svakodnevno cilj nekih devedeset hiljada posetilaca, što na godišnjem nivou čini skoro 33 milona. Ovih dana sam i ja bila jedna od njih 😀 i imala sreću i mogućnost da tamo ostanem skoro pet celih dana. Kompletan put je bio u našoj organizaciji, bez agencija i drugih posrednika.

Hotel Klermon (ili kako se već čita) spolja ne deluje nimalo obećavajuće i kada se na to doda mali, mračni hol i uske, spiralne stepenice, svetla soba koja nas je dočekala na trećem spratu je bila prijatno iznenađenje. Nije valjalo to što smo na  groznih 34°C očekivali klima-uređaj. Međutim, soba je prostrana (zbog neke gužve dobili smo trokrevetnu umesto dvokrevetne), kupatilo čisto a noći hladne, pa klima uređaj i nije potreban. Jedine dve zamerke su to što nam je soba bila na poslednjem spratu i što je orman jako mali, ali snašli smo se 😉 Mesto je odlično a kraj siguran, što je isto jako važno u ovoj evropskoj metropoli. Doduše, ne znam kako je i kada hotel dobio ime “Grand” kad ima samo 6 soba, ali ne treba biti sitničav 😀

Prvog dana smo zbog puta obilazak počeli tek negde posle podne i to od Monmartra u čijoj je blizini naš hotel. MonmartrPoznatu umetničku četvrt, jedino uzvišenje u Parizu, krasi prelepa bazilika Svetog srca, posvećena srcu Isusa Hrista, napravljena po ugledu na Aja Sofiju i crkvu Sv. Marka u Veneciji – u podnožju ovog bisera rimsko-vizantijskog stila nalazi se ogroman plato sa kog se pruža prel pogled na Pariz. U svako doba dana tu je mnogo ljubopitljivih turista koji uživaju u pogledu.

Hotel de Ville Sledeća destinacija – metro i kupovina karte za metro, baš za posetioce. Zatim, odlazak na Trg Republike, šetnja niz ulicu Hrama (Rue du Temple) do gradske skupštine (Hotel de Ville) onda opet metro do trga Bastilja na kojem je, umesto ozloglašenog zatvora Bastilja, srušenog u Francuskoj revoluciji, izgrađen spomenik Julu u znak sećanja na Julsku revoluciju 1830.

Evo još fotografija napravljenih prvog dana:

Created with flickr badge.

U Parizu je, bar u junu, dan jako dug, smrkava se tek negde oko 22h. Možda je to razlog zbog koga ga zovu gradom svetlosti a možda jer je i noću magičan, sa svim svojim zgradama bogato osvetljenim, na čelu sa Ajfelovom kulom.

~ nastavak sledi ~

Author: Bebika

Rođena 8.07.1972. kao Danijela Vesić, viši knjižničar na Pozajmnom odeljenju NB "Sveti Sava" u Aranđelovcu. Volim lepe reči, tonove i pesme. Majka, tetka i rekreativac.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.