Putovanje o kome ću nadugačko da raspredam, posle kratkog opisa za one koji nemaju strapljenja, trajalo je osam dana – u subotu 19. juna 2021. smo krenuli a sledeće subote se vratilil u Aranđelovac. 

Bilo je krivudavih i pravih puteva, predviđenih i nepredviđenih pauza, kafenisanja uz mnooogooo vode, spavanja, odmora i pregršt neopisivih i nezaboravnih momenata. Sasvim muška ekipa (i ja 😀 ) krenula je na put u grupi od četiri motora i pet  putnika. Na Rudniku smo skupili druga iz okoline Valjeva i produžili u Trebinje. Tamo smo prespavali dve noći, šetali, jeli sjajnu hranu i sladolede, obilazili vinarije, gledali razne sportske događaje i u ponedeljak se podelili. Dvojica su se vratila a nas četvoro (na tri motora) krenuli smo put Dubrovnika i u susret petom članu morske moto ture. 

Svaki dan je donosio novih tristotinak kilometara – bilo je vruće ali podnošljivo, uzbudljivo ali posve sigurno i iznad svega neponovljivo i fantastično. Toliko da mi je trebalo nekoliko dana da sredim utiske 🙂 

Treći dan smo započeli kratkim putovanjem od trebinja do mesta sastanka blizu Dubrovnika. Njega smo, kao i kasnije Split zaobišli zbog gužve ali smo svratili u Makarsku na kafu i sladoled. Poslednji put sam bila u Makarskoj negde osamdesetih godina prošlog veka 😀 i ne sećam se ničega ali je deo koji smo videli pravi morski, riva, kafići.. Krenuli smo dalje ka severu i dan završili u prelepom mestu Primošten gde smo spavali (o tome možda u dužem postu, to iskustvo treba detaljno apsolvirati 😛 ) U  utorak smo nastavili u istom pravcu, sve do ostrva Pag i kasnije do Rijeke gde se gledala utakmica Hrvatska – Škotska i provela još jedna noć. Vrućina nije popuštala ali se ni mi nismo predavali – peti dan je bio rezervisan za Istru i zaleđe, prelepe vinograde, sakrivene dragulje i dobro poznata letovališta kao što je Rovinj. Sredu smo započeli posetom upečaljive vinarije Menegeti koja je sakrivena od glavnog puta, ponudom ekskluzivna i treba je posetiti. Zbog prirode puta (i doba dana) smo samo pili kafu ali svakako uživali u prelepo sređenom restoranu, dvorištu i okolini. Lepota okruženja ne opravdava bezobrazno visoke cene smeštaja (gledala sam ponudu na sajtu booking.com) ali postoje ljudi koji to mogu i žele da plate. Pored vinarije, četvrtak je bio rezervisan za ostrva – Lošinj i Krk. Predeli fenomenalni, Jadransko more najlepše ikada. Dva puta smo u minut stizali na trajekt gde smo se odmarali i planirali dalji put. Na kraju dana, smestili smo se u malom mestu Šilo – i sve je bilo predivno, more, okruženje, hrana u restoranu dok se malo pre ponoći nismo vratili u smeštaj i ustanovili da je vlasnica apartmana sklonila daljinske od klima uređaja = spavanje na terasi. Probudili smo se skuvani, neispavani i nadrndani i krenuli dalje – nismo ni kafu hteli tu da pijemo. Popili smo je u Senju gde smo se i oprostili od kuma nam i druga iz CG – on je krenuo kući niz obalu a nas četvoro ka Bosni i Hercegovini. Na samom ulasku u Banja Luku počela je da nam preti kiša, koja je uskoro i pljusnula. Vožnja je bila gotova za taj dan, nismo mnogo žurili, smestili smo se, odmorili i proveli lepo veče u bašti hotela Getsby. SUtradan je naše putešestvije bilo gotovo. Ali, zauvek ostaje u sećanju.

Pored velikog broja kilometara, različitih predela i mesta, najjači utisak ovog putovanja će mi biti pozitivna energija koja nas je pratila – uprkos razlikama koje kao osobe u sebi nosimo. Sve nesuglasice su rešavane brzo, svi smorni momenti razbijani šalama i sve preporuke uzimane otvorenog srca. Zaista pravo blago.