Kopaonik je obično asocijacija na skijanje, sneg i hladnoću. Juče nije bilo snega ali je bilo znatno prijatnije nego na 
manjim nadmorskim visinama.
Elem, krenuli smo negde oko podne – vrelo i sunčano mada znatno podnošljivije na motoru. Prvo zaustavljanje – Kragujevac, ali samo na par minuta koliko da odgovorimo na uporne telefonske pozive. I natrag u sedlo 😉
Posle 180km (što nam je najduža deonica sa jednom minijaturnom pauzom) stali smo da se odmorimo i ručamo u restoranu “Velež” u Jošaničkoj Banji. Preporuka – pastrmka ili dimljeni file pastrmke, mada je i kompletan meni sa roštilja odličan. Cene više nego pristojne. U odnosu na beogradske pa i aranđelovačke, skoro džabe 😉
A onda, Kopaonik – prijatnih 29°C na suncu i još prijatnijih 25-6°C u hladovini. Dovoljno da tamo ostanemo skoro dva sata. Dok smo se spuštali niz planinu, na momente je čak bilo i hladnjikavo. Išli smo prema Brusu, a onda nazad preko Goča. Put je skoro završen jer još uvek nije iscrtan ali je širok i dobar. Potpuno uživanje u vožnji – temperatura optimalna, hladovine na pretek, krivne taman da ne bude dosadno 🙂
U podnožju planine Goč, mesto Pleš, napravili smo još jednu kratku pauzu i to u restoranu “Salus”. To je vrlo interesantna mešavina restorana i ribnjaka a sve u etno stilu. Meni se najviše dopala ljuljaška 😉
Ostatak puta, Ibarskom magistralom pa preko Rudnika i Topole, standarno – gužva i veliki broj vozila u oba smera. Uglavnom, interesantna ruta (negde oko 440km) i još nekoliko “čekiranih” mesta u ovoj našoj lepoj zemlji.
www.flickr.com
|
