Susret generacije ’91

Mimo svih običaja, proslava 15 godina od mature generacije školske ’90/’91 bila je 16. septembra u restoranu Aleksandar“Aleksandar”.

Obzirom da nikad, na žalost, nismo bili neka druželjubiva generacija (nisu svi bili čak ni na maturskoj večeri sada već daleke ’91 godine), na ovogodišnjoj proslavi bilo nas je svega 35, što je nešto malo preko trećine broja učenika koji su te godine završili Gimnaziju, kao prva generacija te škole posle tzv. Šuvarke.Igramo

Ko doš’o – dobrodoš’o a ostali kako god hoće ili misle da treba. Mi smo mislili da treba baš ovako.

Žao mi je samo zbog nekih ljudi koji su stvarno želeli da dođu ali su ih neke druge društvene obaveze u tome sprečile. Kako god, videćemo se, ako ne ranije, za pet godina, možda na nekom drugom mestu ali isto ovako lepo raspoloženi.

Author: Bebika

Rođena 8.07.1972. kao Danijela Vesić, viši knjižničar na Pozajmnom odeljenju NB "Sveti Sava" u Aranđelovcu. Volim lepe reči, tonove i pesme. Majka, tetka i rekreativac.

4 thoughts on “Susret generacije ’91”

  1. 🙂 Meni je jako drago da ste se lepo proveli vi koji ste dosli, to je najvaznije. Svako zivi svoj zivot, ali lepo je da nam se putevi nekada ukrste, da se podsetimo starih dana i uspomena. Da sam bila u mogucnosti, sigurno bih vam se pridruzila.

  2. Ja sam,na svoju veliku radost i zadovoljstvo bila prisutna. Mogu reći svima koji nisu dosli da su propustili da jedno divno veče provedu sa starim društvom, uz dobru muziku i u prelepom ambijentu. Lepo je bilo prisetiti se starih dana i obnoviti kontakte sa ljudima koje nisam godinama videla. Drago mi je što su svi dobro, a većina se nije uopšte promenila.
    Želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u organizaciji. Što se mene tiče neću vas menjati.
    Pozdrav svima koji budu ovo čitali, onima koji me znaju a i onim drugim.

  3. Divan dogajaj, vredan paznje. Svaka slika vredi hiljadu reci, koje da po svemu sudeci govore da postajemo “druzeljubiva” generacija, iako to, mozda, ranije nismo bili. Hvala i veliki “bravo!” Danijeli i za organizaciju proslave, i za blog/fotografije. Kao da sam bio sa vama.

  4. Jedan dan u životu menja sve. Pamtim tri perfektna trenutka u životu koji se ne zaboravljaju. Oktobar 1993. g., prolazim kroz kišu opalog lišća, septembar 1999. g., venčanje, sopstveno, mart 2002. g., rođenje sina.
    Ovo je četvrti. Ne mogu da prenesem sve emocije koje još nosim sobom od tog dana. Jednostavno lepo mi je i baš me briga.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.