“Vlast” Branislava Nušića

je predstava kojom je započela Revija pozorišnih predstava u aranđelovačkoj dvorani “Park”.

U okviru pozorišne revije koju je organizovao Centar za kulturu i obrazovanje sinoć je u dvorani park bila predstava Slavija teatra Vlast, po tekstu Branislava Nušića a u režiji Radoslava Zlatana Dorića.

Čitava glumačka ekipa je bila dobra. Izdvojila bih Ivana Bekjareva koji me je prijatno iznenadio jer inače ne volim da ga gledam na TV-u ili u filmovima i Jelicu Sretenović koja je bila odlična. Svevremenski tekst Branislava Nušića malo adaptiran za sadašnje prilike je, kao i svi njegovi tekstovi, višeznačan i meni poznat. Malo mi je bilo neobično da gledam predstavu čiji kraj znam ali bilo je dobro.

Utisak o predstavi bio bi odličan da neki gledaoci par redova ispod našeg nisu jeli kokice. I taman kada su pojeli svoju dozu, dvoje mladih ljudi, tik ispred nas počeli su da grickaju semenke. Ja sam bila zgrožena. I prilično iznervirana. Nisam želela da ulazim u diskusiju sa njima a nisam videla nekoga od redara (kakvih je svojevremeno bilo u bioskopu, kad smo mi bili klinci i kojih ima u beogradskim pozorištima) kojem bih mogla da se požalim. Promenili smo i mesto, ali kada jednom čujete taj zvuk, on vas prati gde god da ste.

Čitava situacija me je podsetila na predstavu “Profesionalac” davne 1994/95. čini mi se, kada je opet neki takav “gledalac” jeo semenke i to u prvim redovima, toliko glasno da je Bogdan Diklić morao da reaguje pre nego što se pojavi Bata Stojković jer bi se on, verovatno, okrenuo i otišao da tako nešto čuje. Tada sam, isto, sedela blizu i sve čula a oni koji su sedeli dalje i imali sreće da ne čuju šuškanje i grickanje kasnije su po gradu pričali kako je Diklić: “Uobraženi beogradski glumac koji je samo hteo da nas ponizi…”

Dakle, ko voli pozorište neka dolazi i dalje, lepo je videti dupke punu salu i čuti glasne reakcije publike. Ko ne voli neka sedi kući ili gde god da ne smeta ostalima koji u pozorište idu zbog predstava a ne da ih drugi vide.

Da ne bude da samo grdim, ova revija je pozitivan višednevni događaj koji može samo da popravi kulturnu scenu Aranđelovca.

Author: Bebika

Rođena 8.07.1972. kao Danijela Vesić, viši knjižničar na Pozajmnom odeljenju NB "Sveti Sava" u Aranđelovcu. Volim lepe reči, tonove i pesme. Majka, tetka i rekreativac.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.