Verujem da ste svi već čuli za Aranđelovac, ako ne zbog vode, mermera i Bukulje, onda sigurno zbog nepotrošenih budžetskih para datih u republičku kasu a najsigurnije zbog događaja oko emisije “Peščanik“.
Sinoć sam, posle svega onoga što se izdešavalo u ovom gradu, uporno pokušavala da se konektujem na internet (imam ADSL vezu, da ne bude zabune), pogledam komentare i ostavim svoje, ali uzalud. Ni makac. Server je, kažu, bio spor. Verovatno pod utiskom svega onoga što se ovde dogodilo. Spori ljudi, prilično neobavešteni, uz vodjstvo onih malo bržih i eto… Još jedna sramota za ovaj grad.
Ne razumem samo zašto su “svi oni koji nisu sa mnom, protiv mene” i zašto ti koji se ne slažu sa bilo čim, ne spreme lepo pitanja, argumente i dokažu da su u pravu, nego “puc, puc, ožeži, ožeži,..” pa da se ratuje.
Što bi rekao jedan naš prijatelj, sa kojim smo gledali snimke ove tribine “Ko vas, ljudi, sad napada?”
Da se razumemo, B92 gledam retko, jer ne volim “Velikog brata” i užasno me nervira kada se stalno prikazuju detalji iz “kuće”, ali nisam ponela plakate i zastave i lepo maskirana otišla da branim Srbiju od “Velikog brata”. Jednostavno ne gledam.
Ja prosto više nemam reči. Izgleda da je glavna karakteristika “politike” u Aranđelovcu postala: derem se, psujem, pa sam zato u pravu.
Jako mi je žao što se to dešava mom gradu. Još više što nema dovoljno ljudi da urazume sirovine i priučene, Novu Srbiju i radikale, i što 5. oktobar ne postoji više ni u tragovima.
Nije mi jasno šta se to desilo sa svetlim, lepim gradom, centrom kulture, Mermer i Zvuci postavkom, čistim ulicama, ljubaznim ljudima. Kada su ih zamenile kokarde i zastava, 200 divljaka koji urlaju ispred Doma omladine?
Nemam zaključka, samo mi je jako žao.