Večeras, 15. juna 2006. godine je u „Sali kneževa“ u čuvenom aranđelovačkom hotelu „Staro zdanje“ bila promocija novog romana Vide Ognjenović „Preljubnici“.

Pored naše poznate autorke romana, pripovedaka i drama, kao predstavnik izdavačke kuće „Stubovi kulture“ došao je i književni kritičar Gojko Božović. Kao dobro uigrani tim, vrlo zanimljivo su predstavili knjigu govoreći o glavnoj junakinji i čitajući određene odlomke, tako da sam nekoliko puta pomislila da treba da proverim, već sutra, da li postoji neki slobodan primerak u biblioteci da bih je mogla pročitati.

Ono što je, na žalost, odvlačilo pažnju od glavne teme ove književne večeri bila je sama „Sala kneževa“. Nekada najupečatljivija i najreprezentativnija sala u gradu sada je više od ruine, sada je ruglo.

Salu koja se iznajmljuje po satu (cena prava sitnica, 4.000,00 din) zatekla sam ne prljavu nego štrokavu. Na nekada crvenom podu sada su stajali opušci i fleke od prljavštine, buđi a i od šampanjca koje se neizbežno proliva tokom venčanja za koje se ova sala najčešće i iznajmljuje.

Verovali ili ne, jako blizu koncertnog klavira a na jednom od lakiranih stočića, stajala je grudva maltera, spala sa plafona ili zida (nisam mogla da utvrdim ni pažljivim posmatranjem jer se sve kruni i sve je u pukotinama).

Stolice i dvosedi su stajali povučeni u stranu, onako kako najmanje smetaju, iako ih je trebalo rasporediti kako inače stoje kada su priredbe bilo kakve vrste u pitanju. Okrugli sto za kojim su trebali da sede gosti, bio je prašnjav i ulepljen, verovatno od gore pomenutog šampanjca, tako da sam kao deo kolektiva koji je organizovao ovaj kulturni događaj, morala da silazim i tražim dobro sakrivene konobare da bih dobila jednu prilično ulepljenu vlažnu krpu kojom sam, kako-tako prebrisala sto.

Šta još reći, osim, izvinite svi koji ste bili prisutni. Naša greška je u tome što smo vas pozvali da dođete u jedan ovakav prostor.