Gde cveta limun žut

RTS ne gledam iz protesta zbog pretplate sa kojom se uopšte ne slažem. Međutim, sinoć, tražeći šta ću da gledam dok sušim kosu, naletim na dokumentarni film pod imenom “Dok cveta limun žut” (osim na IMDB-u nigde ne nađoh nešto detaljnije na netu o ovome…) i tako ostadoh budna do ko zna koliko sati.

Svima nama koji živimo u nesrećnoj zemlji Srbiji, po naslovu bude jasno da je tema filma Prvi svetski rat i povlačenje srpske vojske preko Albanije po nezapamćenoj zimi.

Film je režirao Zdravko Šotra po tekstu koji je napisao zajedno sa Milovanom Vitezovićem. Snimljen je još 2006. god. ali je meni do sada nekako izmicao. Narator je Dragan Nikolić, koji je sjajno vodio ceo film, ne čineći ga dosadnim ni u jednom trenutku.

Pored podsećanja na detalje ovih stravičnih dana za našu vojsku, nije mi uopšte bilo svejedno da se setim koliko je naših ljudi umrlo tokom ovog pohoda, što od bolesti i gladi, što od negostoljubivih Italijana, kada su već bili nadomak cilja. Saznala sam nešto što ranije nisam znala (ili sam zaboravila) kako su naši ljudi, posle oporavka, imali celu državu u izbeglištvu i opet se pokazalo koliko smo snalažljivi, kad treba.

Kao što se kaže na kraju filma, koji svima preporučujem (ako ništa drugo onda zbog nekoliko rečenica o disciplini srpske vojske, koja tokom izbeglištva nije učinila nikakvu štetu ili krađu) Srbi su dva puta u prošlom veku pokazali da znaju da umiru, jer su u oba svetska rata bili u vrhu zemalja učesnica po broju žrtava, te se svi nadamo da će u ovom veku (a i kasnije) pokazati da umeju i da žive.