I Bocelli kod nas

Dođe i Andrea Bočeli (Andrea Bocelli) kod nas 

I tako sam ja u utorak 15.11.2005. godine, po treći put za vrlo kratko vreme, opet otišla u Beogradsku Arenu na koncert. Gužva na prilaznim ulicama je bila užasna, na ulazu još veća, pa sam i ja, zajedno sa svojim društvom, malo kasnila, ali smo bili na svojim sedištima nekoliko minuta pošto je trebao da počne končerto… I opet situacija na koju se već navikavam kao na svakodnevni dokaz naše nekulture i na kulturnim priredbama. Parter, kažu i do 25.000 din. za mesto, poluprazan (ili polupun, ako hoćete da budemo optimisti) sve do 21h i 10 min kada je sve zamračeno i koncert je počeo (sa samo 40 minuta zakašnjenja, ali ko još cepidlači…)

Beogradska filharmonija je počela ovo veče prelepih nota uvertirom iz Bizeove opere „Karmen“. Posle toga je dirigent uveo Andrea Bočelija i on je otpevao ariju iz „Toske“ Điakoma Pučinija „E lucevan le stelle“ pa je magija počela. Bilo je tu puno čega, dela Vivaldija, Verdija, Rosinija, Šuberta, … mnoga poznatija po zvuku nego po imenu ali su povlašćeni iz partera, valjda kao nagradu za dolazak na vreme, mogli da dobiju i tačan program dok smo mi, obični smrtnici, mogli samo da nagađamo šta je tu šta i da uživamo u glasu koji čovek mora da čuje da bi znao o čemu pričam.

Gošća na koncertu je bila Anamarija del Oste, sopran, koja je imala nekoliko solo tačaka a sa glavnom zvezdom večeri je otpevala duet iz Pučinijevih „Boema“.

Posle dva instrumentalna komada koja je odsvirao orkestar došli su i „Kolibri“ koji su prelepo pevali i totalno slatko izgledali, naročito najmlađi koji su stajali u prvom redu i dirigovali sami sebi.

Pred sam kraj koncerta smo čuli i „O sole mio“ i posle tri bisa možda i najpoznatiju pesmu koju peva Andre Bočeli „Con te“.

Sve u svemu, koncert je trajao od 21:10h do negde posle 23h sa jednom pauzom od dvadesetak minuta oko 21:50. Gužva na izlazu nezamisliva, 15.000 ljudi je trebalo da izađe na dva i po izlaza, dok su svi ostali izlazi bili dobro zatvoreni. Ne baš tako dobra organizacija kao prošlog puta.

Ni ozvučenje nije bilo baš najbolje. Doduše, mi smo bili jako visoko (čini mi se ulaz 424, red J, odmah iznad onih plavih šipki) i nije se to baš super čulo. Čulo se, naravno, i ne može da se čuje kao na rok koncertu, ali dok Bočeli peva, ja čujem kako neko tri reda ispred mene kuca poruku na mobilnom telefonu, dakle, ne čuje se muzika dovoljno dobro. Mada ima ljudi koji su sedeli znatno niže ali su čuli eho koji je upropastio celu priredbu.

Sa druge strane, moram priznati da je tišina u publici bila skoro nestvarna a aplauzi baš iskreni. Najfascinantnije mi je bilo kada bih, kada se svetla posle svake pesme upale, pogledala okolo i videla ljude koji sede sasvim blizu krova. Po mom utisku, hala je bila dupke puna.

Još jedan lep provod. Ko nije bio, neka kupi cd i malo odmori uši i dušu od svakodnevnih zvukova koji umaraju.