“Snajperista i druge priče”, Goran Malbaša Bebika, 15. November 2008. Gorana Malbašu poznajem duže od dvadeset godina, jer je njegov mlađi brat moj školski drug iz osnovne škole. Obzirom da se poznajemo ali ne znamo dovoljno dobro, nisam imala pojma da piše. I to da piše dobro. Zbirku je objavila Narodna biblioteka “Sveti sava” a čine je tri priče: “Snajperista” (176 str.), koja je dovoljno duga i lepo zaokružena priča o smenjivanju sreće i nesreće dve porodice da je mogla da bude i roman; “Ljubav” (52 str.) čiji junak ceo svoj život pretvara u opsesiju da nađe odgovor na jedno pitanje, staro koliko i čovečanstvo i “Kralj ribara” (47 str.) u kojoj još jednom imamo priliku da vidimo da čovek ne može da pobegne od svoje sudbine. Drago mi je da sam pročitala ovu knjigu i da me je prijatno iznenadila. I temama i rečnikom i rečenicama. Čini mi se da je recezent (ako ga je uopšte bilo, mada ne vidim da je napisano…) napravio neke propuste ali nema veze, to sam ipak ja, hairspliter. U Aranđelovcu je objavljena još jedna dobra knjiga. Pročitajte ako ste u prilici. A za aranđelovčane ( i sve one koje to zanima i dovoljno su blizu da dođu u AR) poziv da u ponedeljak, 17.11. u 19h dođu u salu Doma omladine na promociju ove knjige. Domaći autori Knjige
Briljantno napisano! Mozda naslov nije bas najsrecnije odabran, posto sam pomislila da je rec o ratnim pricama. Rat je, zapravo, sasvim u pozadini, s obzirom da je ovde rec o izvrsnoj psiholoskoj studiji karaktera. Lakoca s kojom autor pripoveda o slozenim metafizickim temama je prosto ocaravajuca, cineci knjigu razumljivu svakom. Pitko, a duboko, aktuelno, zanimljivo… Orvelovski zaplet s efektnim krajem, cini ovu knjigu briljantnom, koja bi odlicno posluzila i kao scenario za film. Prosto ne mogu da verujem da je ovo autorova prva knjiga. Kad sledeci put budem navracala u AR potrudicu se da ga pronadjem, sa samo jednim pitanjem – gde si dosad, covece!?
Da, baš tako. Radost je bila dvostruka. Prva – ona svima znana radost kada pročitamo sjajnu knjigu, posle koje imamo o čemu da razmišljamo. Moj kriterijum je da ako te knjiga ne natera na bar jedno sasvim novo pitanje, ne valja. Druga radost je bila još i lepša. Gorana poznajem prilično površno i u snu ne bih pomislila da ovako dobro piše. Pitam se koliko je još ljudi oko mene kojima bih mogla da se divim, a pojma nemam o njihovim kvalitetima i neobičnostima. Svima toplo preporučujem Goranove priče. Mnogo su bliže lepoj književnosti nego pukoj beletristici. Sjajne su!