Đavo i mala gospođa

Suprotno očekivanom, više čitam sada kada je lepo vreme i sunce prosto tera napolje, nego kada je bila ledena zima, zbog koje sam uglavnom sedela između četiri zida. Malo po malo i pročitah roman Đorđa Milosavljevića “Đavo i mala gospođa”. Na sajtu izdavača možete videti dosta detalja o romanu a evo i mog viđenja:

Sam naslov mi je bio jako interesantan – Đavo kao nepoznati počinilac nekoliko zverskih ubistava u Srbiji u periodu prve vladavine Kneza Mihaila Obrenovića, Mala gospođa kao Jelenka Herbez, ljubavnica Knjaza Miloša, (to sam naravno saznala sa poleđine knjige) a već u prvih nekoliko strana se pojavljuje Hans Kristijan Andersen, sa pratiocima, domaćinima, čvrsto rešenim da mu pokažu najbolje od Srbije – pomenutog ubicu, u narodu prozvanog Psoglavi.  Roman je rađen na osnovu istorijskih činjenica o sva tri pomenuta aktera.

Vrlo interesantno pisac prati put Andersena kroz Srbiju, živopisno prikazuje njegove vodiče (prevodilac, rabadžija) i šta sve oni čine da zarade koji dinar više, nesrećnog bedelusa liceuma u Kragujevcu, globus, upečatljivu, na momente dominantnu malu gospođu i Psoglavog. Imala sam utisak da gledam film, svaki detalj jasan i precizan. Put kojim su išli tokom pet dana mi je jako poznat, tako da sam skoro mogla da zamislim kuda prolaze kolima.

Sve u svemu, duhovit i interesantan roman u kome je prikazana Srbija pre nekih 170 godina – sve isto kao i danas, samo malo manje tehnološki razvijeno 😉