Teorija i praksa

Ili: Zašto nam još dugo, dugo, neće biti bolje.

Profesionalno usavršavanje zdušno podržavam i verujem da nije dovoljno ono što sami (ako sami) svakodnevno učimo o svom poslu, već da tu treba da upletu svoje prste i nadležne, uglavnom nacionalne institucije – ovde mislim na Ministarstvo kulture, Narodnu biblioteku Srbije (kao najviše instance u bibliotekarstvu) kao i na odgovarajuće institucije za druge oblasti kulture, obrazovanja, medicine i uopšte svih oblasti u životu.

Juče smo koleginica i ja otišle na seminar koji su organizovale kolege iz NB “Vuk Karadžić”  pod nazivom “Razvojna biblioterapija kao vid promovisanja kreativnog čitanja i njena primena u biblioteci”. Biblioterapija je relativno nova oblast, koja se primenjuje u nekim u svakom pogledu dalekim i naprednijim zemljama od naše i koja zahteva izuzetnu spregu i saradnju bibliotekarstva,  psihijatrije i psihologije, čak i pedagogije, kada se radi sa decom. Čitava ideja je dobra, jer verujem da svaka knjiga ostavi trag u nama i da je jako važno kada se određena knjiga čita, kao i da razmišljanja, teze i zaključci koje izvedemo tokom čitanja mogu da nas promene, pa čak i izleče.

E, sad, šta tu ne valja – To što su nam teorija i praksa u jezivom raskoraku!

Teorija i praksa Iako se koleginica Jelena Mitrović iz Narodne biblioteke, koja je držala seminar, zaista trudila da nam približi ovaj pojam i celu oblast, nemam utisak da sam juče korisno provela ta četiri sata. Zašto?

Za početak, veliki broj biblioteka u Srbiji bira seminare koje može da PLATI a ne znanja koja može da PRIMENI. Tako je bilo i sa ovim seminarom. U vreme kada veliki broj biblioteka u Srbiji nema osnovne uslove za rad, kao što su adekvatan prostor, dovoljan broj stručnih kadrova, da ne pominjem broj knjiga i tehničku opremljenost, mi idemo na seminar o terapiji knjigama! za koju su potrebni posebni uslovi i još mnogo više od onoga što sam maločas nabrojala.

I u vreme kada u našu biblioteku dolazi minoran broj medicinskih radnika, mi slušamo o oblasti u kojoj treba da sarađuju i da se upotpunjuju bibliotekarstvo i medicina!

Uz dužno poštovanje kolegama iz NB, oni su teoretičari koji rade u mnogo boljim uslovima nego mi, obični smrtnici i čak i nadzor koji sporovode nad našim radom nije dovoljan da okuse kako izgleda realni, svakodnevni život u bibliotekama.

Tako je u zdravstvu, obrazovanju i verovatno u svim oblastima života – teorija se stvara daleko od praktičnog rada, prepisuju se modeli iz znatno naprednijih društava, nema tesne saradnje između onih koji rade i onih koji upravljaju i zato će nam, sve dok  se u tu teoriju i unapređivanje ne uključe i ljudi koji su na “prvoj liniji fronta” ili bar njihove sugestije i predlozi, biti ovako kako jeste – stalno ćemo imati neke reforme, pa reforme tih reformi, pa ko zna šta još, a u suštini ne da ćemo tapkati u mestu, već ćemo se vraćati unazad.

WolframAlpha

Computational Knowledge Engine

Jeste li čuli za sajt www.wolframalpha.com? Nisam ni ja do skoro, ali od kada mi ga je Dejan “otkrio” svašta nešto novo sam naučila (ili potvrdila nešto što sam znala od pre).

Probajte, sigurno ćete naći neku korist. Ja ga koristim kada proveravam da li smo moja starija ćerka i ja dobro nacrtale grafik funkcije, pa kad hoću da zbunim sina sa hemijskim formulama koje su mu i  inače kao španska sela, kad hoću da vidim šta se interesantno dogodilo nekog određenog datuma… mogućnosti su velike, zato probajte 🙂