Kula od karata

Milenijum, finale 🙂

Završni deo trilogije Milenijum često možete videti i pod nazivom “Devojka koja je dirnula u osinje gnezdo”. Iako je glavni akter ove priče Lizbet Salander, dakle devojka 😉 nije mi jasno zašto moraju svi naslovi da budu “prepevani” da bi u sebi sadržali imenicu “devojka”. Valjda tako  deluje intrigantnije. Meni se baš sviđa “Kula od karata”.

Elem, posle masakra na kraju drugog dela, priča se nastavlja u bolnici gde su u isto vreme dovezeni Lizbet i njen najveći neprijatelj Aleksandar Zalačenko, bivši sovjetski špijun. Lizbet se oporavlja dugo i mukotrpno a u isto vreme je optužena za pokušaj ubistva A. Zalačenka.  Naravno, Mikael Blumkvist sprema novo izdanje Milenijuma, potpuno posvećeno Lizbetinom životu i u pokušaju da pomogne Lizbet nagovara svoju sestru Eriku, advokata, da brani Lizbet.

I kako i priliči završnom delu, popunjavaju se praznine iz Lizbetinog života, saznajemo zašto je ona tretirana kako je tretirana, još od ranog detinjstva, da i u Švedskoj postoje teorije zavere i udruženja duboko infiltrirana u vladine agencije kao i da pravda pobeđuje na kraju 🙂

Sve u svemu, izgleda mi da su delovi filma poređani po “jačini”. Najbolji mi je prvi deo, treći najlošiji. U stvari, ne najlošiji ali nekako najočekivaniji. Svakako su sva tri dobra i treba ih odgledati.

Devojčica koja se igrala vatrom

Milenijum, drugi deo trilogije

Lizbet Salander, finansijski i emotivni pobednik prvog dela Milenijuma, vraća se u Švedsku pošto je godinu dana provela van zemlje. Za to vreme, njen saradnik i saborac, novinar Mikael Blomkvist sa svojom ekipom iz Milenijuma priprema veliku reportažu o trafikingu. Malo pre objavljivanja, Mikaelov saradnik i njegova devojka su nađeni mrtvi. Policija je utvrdila da su ubijeni pištoljem sa otiscima Lizbet Salander i počinje potera za njom. Mikael je siguran da je Lizbet nevina i trudi se da joj pomogne da dokaže nevinost, pre nego što Lizbet, oštra i impulsivna kakva je sve ne upropasti. Tokom filma se rasvetljavaju delovi Lizbetine strašne prošlosti koja ju je načinila tako povučenom, surovom i asocijalnom ponekad.

Muškarci koji mrze žene

Milenijum, prvi deo trilogije, po romanu Stiga Lašona.

Stig Lašon (Stieg Larsson) je 2004. godine završio trilogiju “Milenijum” i ubrzo potom umro, ne dočekavši svetski uspeh svojih romana, njihovu ekranizaciju i razvoj milenijummanije. Kod nas je 2009. Čarobna knjiga objavila trilogiju i viđala sam taj komplet kod nas u Biblioteci. Međutim, nedostatak vremena me je sprečavao da počnem čitanje (tri knjige, svaka 500+ strana…) a kako mi naslovi nisu delovali intrigantno, stalno sam odlagala čitanje.

Pre nekoliko nedelja, vidim najavu na RTS-u za prvi od tri filma, i to za švedsku verziju, za koju sam već čula da je dobra i da je treba odgledati. Ovaj film možete naći i pod imenom “Devojka sa tetovažom zmaja”, što, iako potpuno odgovara opisu glavne junakinje, nema nikakve veze sa izvornim naslovom knjige/filma Män som hatar kvinnor tj. “Muškarci koji mrze žene”. I odgledam 🙂

Film počinje kada osamdesetogodišnjem Henriku Vagneru za rođendan stiže ispresovani, uramljeni cvet. Time se misterija duga više od 40 godina nastavlja. Vagner, koji je na čelu istoimenog industrijskog carstva, unajmljuje novinara Mikaela Blumkvista da otkrije šta se dogodilo sa Herijet, njegovom bratanicom, koja mu je poklanjala takve cvetove nekoliko godina pre nego što je nestala, četrdesetak godina ranije. Henrik sumnja da je Herijet ubijena i da je ubica neko iz klana Vagnerovih.

Mikael Blumkvist, novinar i suvlasnik lista Milenijum, u iščekivanju zatvorske kazne zbog objavljenih netačnih podataka, prihvata zadatak ne znajući da ga je pre ikakvog kontakta Vagner proverio i to uz pomoć Lizbet Salander, asocijalne ali jako sposobne hakerke. Lizbet, prateći iz dana u dan (preko interneta, naravno) Blumkvistovu potragu, počinje da mu pomaže. Boreći se uz put sa gomilom svojih problema, ona uspeva da iskoristi svoje sposobnosti i znanja da zajedno dođu do rešenja zagonetke.

Kao što rekoh, na osnovu naslova nisam mogla da pretpostavim da se radi o jako dobrom trileru. Film mi se sviđa, zaplet je neočekivan, kao i surova životna priča Lizbet Salander. Glumci su odlični. Sviđa mi se i što nema onu američku uglancanost, predeli su sivi, švedski hladni i surovi dok su likovi nekako sirovi, realni a ne ušminkani kao u holivudskim filmovima (eh, da, u međuvremenu je snimljena i američka verzija i pošto glavnu ulogu igra Danijel Krejg nemam nameru da gledam, bez obzira na preporuke i ocene.)