U susret svetskom Danu poezije

Poezija je moćna.

Sinoć je u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” organizovano veče poezije “Bespovratni stihovi” u okviru obeležavanja svetskog Dana poezije, koji je od 1999. godine 21. mart. U programu je učestvovao Slavoljub Dimitrijević, uz pratnju gitara Dragutina Mićanovića i Alekse Dimitrijevića.poezija

Slavoljub Dimitrijević je govorio pesme svima nama poznate i koje je uvek lepo čuti: “Barbara”, “Ako”, “Ljubav”,…  Iz načina na koji je to radio videlo se da voli poeziju. Ali (žao mi je što ovo moram da kažem, ali stvarno je moj utisak takav) to nije zvučalo onako kako bih ja volela da jeste. Određene pesme nije znao sasvim dobro pa mu je bilo potrebno podsećanje (bolje da je takve pesme čitao) a kada su bile u pitanju pesme na ijekavici preterano se trudio da izgovori svako slovo da se dobro čuje, što je dovelo do naglašavanja reči koje ne bi trebale da se naglase. Ima tu još toga ali da ne preteram …

Ipak, bilo je lepo podesetiti se koliko je poezija moćna.

Uroš Petrović

Zagonetne priče su jako poučne, interesantne i intrigantne.

U okviru proslave 140 godina Narodne biblioteke “Sveti Sava”, u sredu 28. januara održane su dve promocije romana i priča Uroša Petrovića.

Prva promocija bila je u Osnovnoj školi “Milan Ilić Čiča”, pred učenicima četvrtog i petog razreda. Uroš Petrović sam vodi promocije, tokom kojih čita svoje Zagonetne priče i posle klinci pokušavaju da pogode rešenje. Za svaki tačan odgovor dobiju lopticu smeška u određenoj boji. Atmosfera je sjajna, svi pažljivo slušaju priču a onda počinju odgovori, ruke su podignute u vazduh, neko stoji, neko sedi ali je jako interesantno, sveže i drugačije od svih promocija na kojima sam bila.

Druga promocija bila je u čitaonici Biblioteke, sa nešto starijom publikom – srednjoškolcima, ali je bilo podjednako interesantno. Po rečima autora i najstarija publika reaguje isto. Sve u svemu, deca vole da čitaju i zagonetne priče ali i romane (Peti leptir, Aven i jazopas u zemlji bauka) ovog talentovanog autora.

Uroš Petrović se, pored pisanja, bavi i ilustracijom, dizajnom i fotografijom i jako je uspešan na svim tim poljima.

“Srednjovekovni mačevi…” mr Marko Aleksić

Knjiga je štampana na engleskom jeziku i bogato je ilustrovana fotografijama.

Sinoć, u 18h u čitaonici biblioteke a u organizaciji Narodne biblioteke “Sveti Sava” i Narodnog Muzeja u Aranđelovcu, održana je promocija knjige “Srednjovekovni mačevi u jugoistočnoj Evropi” autora mr Marka Aleksića, arheologa.

Knjiga je štampana na engleskom jeziku i bogato je ilustrovana fotografijama. Sam autor je predstavljao knjigu, govorio o karakteristikama mačeva tokom godina i vezano za mesto na kojem su pravljeni. Sve u svemu, vrlo interesantna tema propraćena velikim brojem fotografija na video-bimu, ali je autor jedan od onih ljudi koji mnogo zna ali to ne ume da prenese ostalima, bar ne u nekom interesantnom obliku.  Govori monotono i uspavljujuće, na žalost.

Možda bude bolje sledeći put.

Promocija knjige “Persijsko ogledalo” Miomira Petrovića

Jedno fino književno veče u hladnjikavom okruženju uz mali broj posetilaca.

27. 11. 2008. god u 19h u čitaonici Narodne biblioteke “Sveti Sava” održana je promocija romana “Persijsko ogledalo” Miomira Petrovića.

Izdavačka kuća Laguna objavila je drugo izdanje romana Persijsko ogledalo, koja je prvi put objavljena 2001. god. u izdanju Geopoetike. Ovaj roman, zajedno sa romanima “Arhipelag” i “Libansko leto” čini svojevrsnu trilogiju u kojoj se vidi autorova fascinacija Orijentom.

Volim da čitam knjige Miomira Petrovića, njegove rečenice su bogate, upečatljive i ubedljive. Takav je i sam autor, rečit, jasan i prijatan za slušanje. Jedno fino književno veče. Doduše u hladnjikavom okruženju uz mali broj posetilaca, ali šta da se radi, takva situacija.

Mango, Ljubica Arsić

U svakom slučaju, roman “Mango” deluje interesantno, pa ću ga pročitati čim budem imala priliku.

Sinoć u 20h, u maloj sali Doma omladine, pred malobrojnom publikom je predstavljena knjiga Ljubice Arsić “Mango”, objavljena u izdavačkoj kući Laguna. Pored autorke, koja je pročitala par odlomaka i malo govorila o svojoj knjizi, većim delom književne večeri dominirao je Vasa Pavković, književni kritičar.

Moja prva asocijacija na reč mango je voće, ali se ovoga puta radi o prodavnici Mango koja je jedno vreme bila u Knez Mihailovoj i prijateljstvu tri žene koje u njoj rade. I Beogradu, možda najviše o Beogradu, njegovim ulicama, načinu života, problemima, kako nam je potanko objasnio Vasa Pavković. Inače ne volim književne večeri gde književni kritičari imaju glavnu reč. Oni nam onda prenose svoje viđenje knjige i povezuju je sa nekim drugim događajima, knjigama ili nekim drugim stvarima sa kojima ih, možda, mi nikada ne bismo povezali. Plus što je knjiga “Mango” jedna od onih koje treba pročitati pre ovakvih skupova da bi o njoj moglo da se diskutuje. Ovako, nije bilo mnogo pitanja, samim tim ni mnogo odgovora pa nije bilo one interakcije pisac – publika koja književne večeri čini živim a ne uspavljujućim.

U svakom slučaju, roman “Mango” deluje interesantno, pa ću ga pročitati čim budem imala priliku.