Blog Action Day 2015 – Raise Your Voice

#BAD #RaiseYourVoice

BAD logoOvo je već treća, ako ne i četvrta godina, od kada učestvujem u akciji Blog Action Day. Pisalo se tu o mnogo čemu a ove godine je tema Podigni svoj glas (#RaiseYourVoice)

Ukoliko živite u zemlji Srbiji, čitate ovaj ili neki drugi blog, znate da živimo u svojevrsnoj medijskoj blokadi, koju može da probije jedino internet. Bar ja to tako mislim, pošto vajde od nekih “klasičnih” medija nema. Na svim TV stanicama čujemo isto – kako ovi ili oni procenti pokazuju da živimo bolje, kako je premijer ili neko dugi iz vlade, objasnio da nam je bolje nego pre dve ili tri godine, u stvari da nam sve ide sjajno i živimo odlično, kao da mi ne znamo kako i koliko dobro živimo. Tzv. tabloide i nekadašnje poštovane novine, ne bih ni da komentarišem… Ponekad imam utisak da nam mediji kažu (da parafraziram rečenicu iz filma): “El ti veruješ nama ili sopstvenim osećajima?”

U prilog mojoj tezi ide i svojevrsni nedostatak informacija o protestu Ne da(vi)mo Beograd,  ili baš ovih dana odigranim protestima zaposlenih BIP-a, javno prozivanje i etiketiranje agencije BIRN, da i ne pominjem razvlačenje po tabloidnim tvorevinama zaštitnika građana Saše Jankovića (@Kihot_ex_of), jednog od retkih ljudi na javnim funkcijama koji svojim načinom rada i ispravnošću postupaka zavređuje moje duboko poštovanje i divljenje.

Sve u svemu, nemam neku posebnu poruku, osim one koja je osnovna za ovu akciju – podignite svoj glas. Ako vas ne čuju odmah, budite uporni i glasni. Ako nikako drugačije, gledajte N1 INFO, možda jedinu nezavisnu TV kod nas, čitajte Peščanik i Istinomer, delite njihove tekstove i slušajte emisije i pomažite Lični stav, ili kako god mislite da treba. Ja to tako radim.

Blog Action Day 2014 – nejednakost

#NEjednakost, #klimatske promene, #BAD2014

“Daleko od očiju, daleko od srca” je naša stara poslovica i velika istina. Na žalost, godinama unazad svedoci smo otelotvorenja ove istine u svakodnevnom, društveno-političkom životu a naročito u onom delu koji se tiče razvoja naše zemlje.

BAD 2014 Sve što nije u Beogradu kao da ne postoji. Na stranu mnogo lošija razvijenost drugih, udaljenih delova zemlje, postoje situacije kada ne sme tako da se razmišlja i radi – Najsvežiji primer su katastrofalne #poplave koje su u maju zahvatile jedan deo naše zemlje – najviše je stradao Obrenovac, pa za njim Svijalnac, Paraćin,… da ne nabrajam dalje.

Obrenovac, iako beogradska opština do dana današnjeg nije obnovljen. Kako će ti jadni ljudi sačekati nastupajuću zimu, ne smem ni da pomislim. Za to vreme, za Beograd se planiraju grandiozni projekti tipa “Beograd na vodi” ili vojna parada koja je održana danas, u gradovima gde ljudi sve češće ostaju bez posla i osnovnih sredstava za život stavljaju se bilbordi “Slavimo Beograd!”…

Kako se ide dalje od Beograda, situacija je sve gora – čak i tokom prvih dana kada su poplave počele, mediji skoro da nisu obaveštavali o situaciji u Svilajncu ili Paraćinu. Sve dok se nisu pojavili snimci na društvenim mrežama, o mestima udaljenim od Beograda ni reč. Svi ugroženi tamo su morali da se oslone na sopstvene snage i ljude dobre volje spremne da priskoče u pomoć.

Klimatske promene su definitivno tu – sve češće smo svedoci vremenskih prilika koje do pre nekoliko godina nisu bile uobičajene, čak se nikada nisu pojavljivale na ovim prostorima – obilne padavine, tornado, najtoplije ili najhladnije zime u proteklih 100 godina… Po mom mišljenju, ljudski rod se bahato odnosi prema prirodi i priroda uzvraća onako kako ona to ume – silovito i razorno.

Nadala sam se da smo izvukli neke pouke iz majskih poplava. Na žalost, poplave koje su u septembru zahvatile Kladovo, Majdanpek i Tekiju su me demantovale – ova mesta su, na žalost, jako daleko od Beograda, daleko od očiju prestoničkih medija a samim tim daleko i od srca svih onih koji, po službenoj dužnosti treba da pomognu. Svi ostali, volonteri i ljudi dobrog srca koji su pomagali u maju ostali su bez snage a možda se i razočarali, jer po odgovoru Ministarstva za finansije ne zna se gde je novac uplaćivan za pomoć poplavljenima u maju…

Sve u svemu, nismo jednaki – čak ni po pitanju blizine prestonice. #nejednakost, #inequality

Blog Action Day 2010. – Voda

Još jedan pokušaj spašavanja Zemlje.

Voda je supstanca od koje smo sazdani (75%+  našeg tela je voda) i od koje nam život zavisi. Vodom je pokriveno 70.6% površine Zemlje i od presudnog je značaja za sve oblike života na njoj.  Čista voda za piće je od najveće važnosti kako za život ljudi, tako i za život svih ostalih bića ali je iz sekunda u sekund ima sve manje jer se mi bahato ponašamo prema prirodi.

Nešto što bi svakome trebalo stalno da je na umu, napisala sam još 2007. I da se ne bih ponavljala možete da pročitate post Čija je voda?

Mislite o tome 😉

Blog Action Day 2010

Change.org|Start Petition

Blog Action Day 2010. – VODA

15. oktobra 2010.

U jeku završnih priprema za BlogOpen 2010. došlo je vreme da se pripremam i za Blog Action Day 2010. koji je, kao i prethodnih nekoliko godina, zakazan za 15. oktobar.

Za one koji ne znaju, Blog Action Day je dan kada svi blogeri koji se prijave, iz različitih zemalja i koji se inače bave različitim temama, pišu na zadatu (već ranije izglasanu) temu. Ove godine to je VODA (water) pa pošto svi znamo koliko je važna za naš život, pozivam sve zainteresovane da se priključe. Nije teško, ne traži mnogo vremena a možda donese rezultate u podizanju ekološke svesti ljudi.

Blog Action Day – Siromaštvo

Najčešće i najviše ga ima kod kategorija ljudi koji nemaju skoro nikakvu mogućnost da zarade za sebe

Ove godine tema za Blog Action Day je SIROMAŠTVO. Danima već razmišljam o članku koji treba da napišem na tu temu. I ništa.  Sve ono šta mi pada na pamet su rečenice koje su više-manje poznate i polako prelaze u fraze a ne bih da pišem tako nešto.

Siromaštvo je svuda oko nas. Najčešće i najviše ga ima kod kategorija ljudi koji nemaju skoro nikakvu mogućnost da zarade za sebe a država ima slaba, gotovo nepostojeća rešenja za njih: osobe sa posebnim potrebama, invalidi, penzioneri, Romi, izbeglice, beskućnici…

Sa pozicije sitog koji gladnome ne veruje, često čujem komentare tipa: “Ja bih…. pa bih time rešio/la problem” (ruku na srce i ja često tako pomislim). Osnovni problem je to što, zbog kategorizacije kojom su podvrgnuti od malih nogu, od dece iz škole (ako je uopšte pohađaju), preko okoline do potencijalnih poslodavaca, ne mogu ni da dobiju zaposlenje. I tako se začarani krug vrti u nedogled. Samopouzdanja gotovo da nema, očaj preovladava i lagano se prepuštaju mračnoj sudbini.

Rešenja? Verovatno ima, ali ne da ja znam za neko. Ili bar neko efikasno. Siromaštvo je problem društva, a obzirom na stanje u našem društvu koje je zahvatio talas siromaštva (i fizičkog i emotivnog) sve više smo okrenuti sebi u borbi da ne dođemo u sličnu situaciju. Verujem da je i svaki pojedinačni gest kojim nekome učinimo dan lepšim dobar početak (zapošljavanje u okviru mogućnost – čišćenje dvorišta, ubacivanje drva ili uglja, donacija narodnim kuhinjama, poklanjanje odeće koju više ne koristite,…). Kasnije, pridruživanje akcijama organizacija koje se bave ovim problemom (Crveni krst,…) ili pokretanje neke samostalne akcije.

Sve u svemu, treba razmišljati o tome i onda će se, nadam se, naći neko inventivniji od mene po ovom pitanju. Zapamtite još i ovo, što bi rekla Moo, vaše malo je nečije mnogo