May 082015
 

Nagrada “Mile Nedeljković” koju je utemeljilo udruženje građana “Baština i budućnost – Aranđelovac 1859” dodeljuje se za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije, etnomuzikologije i usmene narodne književnosti).

Nagrada nosi ime jednog od najznačajnijih naših etnologa, proučavaoca narodne tradicije i istorije, publiciste i pedagoga. Nagrada podrazumeva novčani iznos i plaketu, a žiri koji će i ove godine vrednovati prispele naslove, sačinjen je od eminentnih naučnih radnika:

  • akademik Petar Vlahović,
  • prof. dr Nenad Ljubinković (predsednik),
  • dr Branko Zlatković (potpredsednik),
  • dr Jelena Jovanović,
  • dr Smiljana Đorđević-Belić,
  • Jasna Bjeladinović-Jergić.

Za nagradu mogu konkurisati naučne studije i sakupljačke zbirke objavljene na srpskom jeziku, kao prvo izdanje u protekloj 2014. godini. Konkurs je otvoren do 12. juna tekuće godine, a po 6 primeraka knjiga treba poslati na adresu: Udruženje građana ”Baština i budućnost”, Etno kuća, Zanatlijska 63, 34300 Aranđelovac.

Nagrada ”Mile Nedeljković” biće dodeljena krajem septembra 2015. godine u Aranđelovcu u okviru programa koji je manifestacionog karaktera.

U realizaciji ove ideje, Udruženje građana ”Baština i budućnost – Aranđelovac 1859” ima, kao i svake godine, podršku Opštine Aranđelovac i svih onih ustanova, udruženja i pojedinaca s kojima je i sam Mile Nedeljković svesrdno sarađivao, ostavivši za sobom znamenito kulturno i naučno delo.
Više o Nagradi ”Mile Nedeljković” potražiti na sajtu www.bastinaibuducnost.org

Ivan Zlatković, koordinator manifestacije (064/140-24-98)

Apr 082015
 

Živimo u zemlji monopola. I to ne one društvene igre koja može da ti odnese ceo dan i donese sjajnu zabavu sa društvom, već onog pravg monopola, gde krajnjem potrošaču deru kožu s’ leđa. Tako je i u oblasti telekomunikacija, gde postoji TRI (ej, cela tri!) operatera te su razlike između njihove ponude minorne. A ako uporedite ponude tih istih operatera u matičnim zemljama (mislim na @TelenorSrbija i @Vip_Mobile i to u odnosu na tamošnju prosečnu platu) videćete da nas ovde ipak deru. Dakle, živimo u zemlji monopola.

Dugo nisam htela da se bavim ovom temom, jer sam već imala “okršaj” sa VIP-om, ali stvaaarno ne mogu više da ćutim.

Pre nešto više od dve godine, moj suprug dobije (preko agentice prodaje, naravno) ponudu za svoje preduzeće od @TelenorSrbija. Naravno, čitavu priču prebaci na mene, kao, bolje ću  ja to. Iako sam od samog starta izračunala da nam se to nikako ne isplati, on je bio uporan i ja krenem u akciju. Posle više dana pregovora, skockamo neki Besplatno za tim paket, deset brojeva, povoljna pretplata po broju, minuti u timu besplatni a sve preko toga poskupo, al’ ajde, nama i treba takav paket zbog razgovora u timu. Zatim kreće ludilo…

  • Suprug nije hteo da menja svoj broj, pa se njegovo priključivanje timu naplaćuje 250,00 RSD mesečno. Uzimati tu cifru na račun od +10k RSD je čist bezobrazluk.
  • Za dva broja iz tima, 01 i 07, napravimo ugovore za neke druge pakete, u timu su ali imaju više minuta i poruka. Broj 07 ima i internet ali samo do 1. u sledećem mesecu. Onda ga, niko ne zna zašto, vrate u paket Besplatno za tim i za 5 dana napravi se račun od +3k din za internet. Zovi agenticu, piši mailove, zovi call centar da se to ispravi.
  • Za neke brojeve iz tima naručujemo telefone, u okviru odobrenog budžeta za telefone, da bi nam na ugovoru za telefone bila upisana cena telefona i napomena da će biti naplaćeni uz sledeći račun. Opet zovi agenticu, opet zovi call centar, storniraj račun…
  • Pitam (više puta) agenticu do kada mogu da potrošim budžet i ona kaže do poslednjeg dana isteka ugovora a ako ne potrošimo do tada, gubi se. Onda ja, u neko doba, naručim još dva telefona, em treba, em da se taj budžet potroši, da bih, sada kada je istekao ugovor ustanovila da je uzimanjem telefona ugovor produžen na 24 meseca od datuma kupovine. Znam ja da tako (valjda) piše u ugovoru (mrzelo me da idem do knjigovođe i tražim ugovore, stvarno me mrzelo) ali ako ćemo da cepidlačimo, agentica me je namerno dovela u zabludu.
  • Prođe dve godine – odlučimo da smanjimo broj telefona u timu i neke brojeve prebacimo na fizička lica. Broj 07 prebacimo bez problema (u Beogradu, TC Stadion), broj 01 ne može (poslovnica Aranđelovac) jer još uvek nije istekao ugovor (falilo mesec dana, to od datuma kupovine onih prvih telefona). U stvari može ali uz plaćanje nekih penala jer ugovor nije istekao. Sačekamo još mesec dana, odemo u Beograd, u TC Merkator krenemo u akciju prenosa broja, devojka pita: “Jeste li znali da ste mogli da prebacite broj na fizičko lice i pre isteka ugovora?”. Ja tilt!
  • Stigne prvi račun za izmenjeni tim, ustanovim da je za dva (od tri broja sa posebnim paketima) uknjižen i zaračunat pogrešan paket. Otvorim Telenor biznis portal da vidim šta tamo stoji, kad ono, međutim – napravili su novi portal za koji OPET moram da šaljem zahtev, pa da se odobri, pa da se aktivira.. Ko u inat, moj suprug ne može da nađe ugovor da vidim šta tamo piše pre nego što OPET pozovem call centar.
  • Jagoda na šlagu – za broj 01 sam uzela paket (fizička lica) Play Plus Duo. Obratite pažnju na deo 1,5 GB interneta i dva digitalna servisa. Ispostavi se da za taj broj NE RADE mobilni podaci, jer je u prethodne dve godine broj bio vezan za paket bez interneta pa sada moram da idem u poslovnicu da bi to uključili. Psovka

Ovo je samo ukratko, bilo je tu još mnogo problema, mnogo poziva call centru, čak i nekoliko dok sam bila na odmoru, u Crnoj Gori, pa roming pa…. Tako da se nadam da razumete zašto pobesnim kad čujem @TelenorSrbija. I samo se nadam da su vaša iskustva bolja i da ćemo nekad zaista imati izbor.

P. S. Namerno nisam linkovala sajtove operatera. Ne zaslužuju.

Oct 112014
 

Profesionalno usavršavanje zdušno podržavam i verujem da nije dovoljno ono što sami (ako sami) svakodnevno učimo o svom poslu, već da tu treba da upletu svoje prste i nadležne, uglavnom nacionalne institucije – ovde mislim na Ministarstvo kulture, Narodnu biblioteku Srbije (kao najviše instance u bibliotekarstvu) kao i na odgovarajuće institucije za druge oblasti kulture, obrazovanja, medicine i uopšte svih oblasti u životu.

Juče smo koleginica i ja otišle na seminar koji su organizovale kolege iz NB “Vuk Karadžić”  pod nazivom “Razvojna biblioterapija kao vid promovisanja kreativnog čitanja i njena primena u biblioteci”. Biblioterapija je relativno nova oblast, koja se primenjuje u nekim u svakom pogledu dalekim i naprednijim zemljama od naše i koja zahteva izuzetnu spregu i saradnju bibliotekarstva,  psihijatrije i psihologije, čak i pedagogije, kada se radi sa decom. Čitava ideja je dobra, jer verujem da svaka knjiga ostavi trag u nama i da je jako važno kada se određena knjiga čita, kao i da razmišljanja, teze i zaključci koje izvedemo tokom čitanja mogu da nas promene, pa čak i izleče.

E, sad, šta tu ne valja – To što su nam teorija i praksa u jezivom raskoraku!

Teorija i praksa Iako se koleginica Jelena Mitrović iz Narodne biblioteke, koja je držala seminar, zaista trudila da nam približi ovaj pojam i celu oblast, nemam utisak da sam juče korisno provela ta četiri sata. Zašto?

Za početak, veliki broj biblioteka u Srbiji bira seminare koje može da PLATI a ne znanja koja može da PRIMENI. Tako je bilo i sa ovim seminarom. U vreme kada veliki broj biblioteka u Srbiji nema osnovne uslove za rad, kao što su adekvatan prostor, dovoljan broj stručnih kadrova, da ne pominjem broj knjiga i tehničku opremljenost, mi idemo na seminar o terapiji knjigama! za koju su potrebni posebni uslovi i još mnogo više od onoga što sam maločas nabrojala.

I u vreme kada u našu biblioteku dolazi minoran broj medicinskih radnika, mi slušamo o oblasti u kojoj treba da sarađuju i da se upotpunjuju bibliotekarstvo i medicina!

Uz dužno poštovanje kolegama iz NB, oni su teoretičari koji rade u mnogo boljim uslovima nego mi, obični smrtnici i čak i nadzor koji sporovode nad našim radom nije dovoljan da okuse kako izgleda realni, svakodnevni život u bibliotekama.

Tako je u zdravstvu, obrazovanju i verovatno u svim oblastima života – teorija se stvara daleko od praktičnog rada, prepisuju se modeli iz znatno naprednijih društava, nema tesne saradnje između onih koji rade i onih koji upravljaju i zato će nam, sve dok  se u tu teoriju i unapređivanje ne uključe i ljudi koji su na “prvoj liniji fronta” ili bar njihove sugestije i predlozi, biti ovako kako jeste – stalno ćemo imati neke reforme, pa reforme tih reformi, pa ko zna šta još, a u suštini ne da ćemo tapkati u mestu, već ćemo se vraćati unazad.

Sep 222014
 

Svetlana Tornjanski-Brašnjović iz Novog Sada je ovogodišnji dobitnik nagrade ”Mile Nedeljković” i to za studiju Svadbene pesme i obredni smeh, u izdanju Društva za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd (2013)
Žiri u nepromenjenom sastavu od prošle godine (predsednik žirija prof dr Nenad Ljubinković, akademik Petar Vlahović, dr Jelena Jovanović, dr Branko Zlatković, Jasna Bjeladinović – Jergić) većinom glasova doneo je odluku da nagradu ”Mile Nedeljković” za najbolju knjigu u oblasti savremene folkloristike za 2014. godinu dobije Svetlana Tornjanski-Brašnjović iz Novog Sada .

Specijalno priznanje za doprinos u proučavanju tradicionalne materijalne kulture biće uručeno Mini Darmanović i Mirjani Menković, dok će povelju ”Mile Nedeljković” za životno delo dobiti akademik Nada Milošević-Đorđević iz Beograda.
U organizaciji Udruženja građana ”Baština i budućnost – Aranđelovac 1859”, priznanja će svečano biti uručena 26. septembra u Aranđelovcu.

Jul 022014
 

U subotu 5. jula 2014. počinje 49. Smotra umetnosti “Mermer i zvuci” (stavila sam link tek reda radi jer im je sajt bajat skroz…) Da ne bih prepisivala detalje, evo programa otvaranja i svih dešavanja planiranih za jul.

Ukoliko vreme ne poremeti planove, program će se odvijati na otvorenoj sceni u parku Bukovičke banje – sjajno mesto za beg od julskih vrućina i jedinstvena mogućnost da uživo vidite galeriju skulptura nastalih na ovoj smotri umetnosti, na otvorenom.  Aranđelovac se nalazi na samo sat vremena vožnje od Beograda, Kragujevca, Lazarevca….

Dobrodošli u naš lepi grad 🙂

Program za jul 2014.

P. S. Fotografiju sam obradila u programu #Pixlr, uživo je program crno-beli 😉