Apr 282014
 

Prenosim saopštenje:

mile Nagrada ”Mile Nedeljković”, koju je utemeljilo Udruženje građana ”Baština i budućnost – Aranđelovac 1859”, dodeljuje se za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije,  etnomuzikologije i usmene narodne književnosti). Nagrada nosi ime jednog od naših najznačajnijih etnologa, proučavaoca narodne tradicije i istorije, publiciste i pedagoga. Nagrada podrazumeva novčani iznos i plaketu, a žiri koji će i ove godine vrednovati prispele naslove, sačinjen je od eminentnih naučnih radnika:

  • akademik Petar Vlahović,
  • prof. dr Nenad Ljubinković (predsednik),
  • dr Jelena Jovanović,
  • dr Branko Zlatković,
  • Jasna Bjeladinović-Jergić.

Za nagradu mogu konkurisati naučne studije i sakupljačke zbirke domaćih autora na srpskom jeziku, objavljene kao prvo izdanje, u protekloj 2013. godini. Konkurs je otvoren do 5. juna tekuće godine, a po 5 primeraka knjige treba poslati na adresu: Udruženje građana ”Baština i budućnost”, Etno kuća, Zanatlijska 63, 34300 Aranđelovac.

Nagrada ”Mile Nedeljković” biće dodeljena krajem septembra 2014. godine u Aranđelovcu u okviru programa koji je manifestacionog karaktera. U realizaciji ove ideje, Udruženje građana ”Baština i budućnost– Aranđelovac 1859” ima, kao i prošle godine, podršku Opštine Aranđelovac i svih onih ustanova, udruženja i pojedinaca s kojima je i sam Mile Nedeljković svesrdno sarađivao, ostavivši za sobom znamenito kulturno i naučno delo.

Više o Nagradi ”Mile Nedeljković” potražiti na sajtu www.bastinaibuducnost.org

Ivan Zlatković, koordinator manifestacije (064/140-24-98)

Apr 072014
 

Aranđelovac, jako lep gradić u Šumadiji, moje rodno mesto, ima veliki turistički potencijal. Posle dvadesetak godina stagnacije, uslovljene krizom i ratovima, turizam se lagano budi, ali proći će još mnogo vremena i još mnogo stranačkih kadrova kroz organizacije i ustanove bitne za razvoj turizma, pre nego što tu dođe do ozbiljnih pomaka. Evo i primera:

Pećina Risovača, kako sam i opisala, je kao arheološko nalazište jedinstvena u banjskim oblastima Srbije, pa je samim tim (pored toga što je spomenik prirode i kulturno dobro od izuzetnog značaja) nezaobilazna tačka na turističkoj mapi, prvenstveno Aranđelovca, a zatim i Srbije. Posle dugog perioda stagnacije, procvat je doživela u periodu 2008-2010. kada je uređena unutrašnjost, osvetljene staze, urađeni info panoi, sređen prilaz. I onda, opet…

Pre desetak dana u gostima su nam bili kumovi iz Crne Gore. Pošto su do sada klinceze bile suviše male za takav obilazak, ove godine sam ih odvela da vide pećinu. Prethodnog dana proverim (tek da utvridm gradivo) radno vreme (subotom od 9 do 17h) i negde oko 11h se nađemo sa jednom prijateljicom i krenemo u pohod. Iiiiii… sačeka nas zaključana biletarnica iliti info pult!?! Nigde nikog, nigde obaveštenja o terminima obilazaka, ništa. Kaže ta prijateljica da je već dolazila i zatekla identičnu situaciju posle koje je odustala od obilaska. Ali, igrom slučaja, ja znam gde je kvaka 😉 – subotom i nedeljom, uglavnom radi po JEDAN vodič i pretpostavim da je u tom trenutku, najverovatnije u pećini. Tako je i bilo. Sačekale smo da se završi obilazak, ljubazni vodič nas je odmah poveo unutra, jako se trudio da sve lepo objasni, čak i da animira devojčice (bravo, Marko) i moje gošće su izašle iz pećine vrlo zadovoljne. Dok smo kupovale suvenire, stigao je autobus sa novim posetiocima i Marko je krenuo da ih sačeka – što znači da je odmah (opet) zaključao info pult i otišao u pećinu.

Eto – ilustracija loše organizacije. Pitanje koje se postavlja je – šta sa svim onim posetiocima koji dođu u radno vreme a ne znaju da je, ukoliko je zaključan info pult, vodič u pećini?! Po meni je nedopustivo da u takvom objektu, gde je ulaz u pećinu na uzvišenju i udaljen stotinak metara od info pulta, radi samo jedna osoba, te da je tokom trajanja obilaska info pult zaključan. Ili, ako već radi jedan vodič treba da postoji raspored obilazaka, tako da bi svi oni koji dođu dok jedna tura traje, znali koliko treba da čekaju do sledeće. U svim pećinama koje sam obilazila je primenjen jedan od ta dva načina a u Postojinskoj jami, na primer, oba.

Narodni muzej u Aranđelovcu se stara o pećini i ne ulazim uopšte u njihovu sistematizaciju rada, broj radnika, raspored… ali mi se čini da postoji problem u organizaciji. Na kraju, ako je pećina deo Muzeja, o njoj (kao delu koji donosi najveće prihode – prošle godine je bilo preko 20.000 posetilaca) treba da brinu svi zaposleni.

Evo nekoliko fotografija koje sam (krišom) ali bez blica 😉 napravila u Risovačkoj pećini, tek da vidite delić njene raskoši i lepote (link je ka sajtu TO Aranđelovac, jer sajt Muzeja ne radi 🙄 )

Aug 262013
 

Nekako su mi promicali događaji na Smotri umetnosti “Mermer i zvuci” bar u smislu da ih nisam nešto opisivala. A nije da nije imalo šta. Doduše, prva polovina jula mi je potpuno promakla, jer sam bila na moru a posle, iako sam isparatila većinu programa, kao npr. koncert Jovana Maljokovića, ne napisah ni reč o tome.

No, idemo dalje – od 19. do 22. avgusta na otvorenoj sceni u parku Bukovičke banje nastupali su horovi iz Poljske, Ukrajine i Mađarske.

19. avgusta hor Disonans iz Poljske održao je vrlo dobar, korektan koncert. Izbor kompozicija odličan, glasovi dobri, upevani, bez “repova”, sve sa merom i odmereno.

20. avgusta nastupao je hor Hmeljnički iz Ukrajine – da je smotra takmičarskog tipa, definitvno bi, po mom mišljenju, odneli prvu nagradu. Veliki broj pevača, solisti fenomenalni, gotovo nestvarno jakih glasova. Uz glasove imaju i propratne zvuke, uglavnom malih udaračkih instrumenata ali to umnogome boji nastup. Sjajni, jednostavno sjajni.

Poslednje večeri smotre horova “Dani Živana Saramandića” 22. avgusta nastupao je hor “Arte Semplice” iz Mađarske. Isto kao i hor Disonans – korektan nastup, fin izbor pesama, sve sa nekim renesansnim prizvukom, korektno otpevano i izvedeno.

Sve u svemu, tri lepe muzičke prilike u toku četiri dana.

Fotografije možete videti na FB strani Smotre “Mermer i zvuci” (treba da je album “public”) 😉

Apr 232013
 

Nagrada ”Mile Nedeljković”, koju je utemeljilo Udruženje građana ”Baština i budućnost – Aranđelovac 1859”, dodeljuje se za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije, etnomuzikologije i usmene narodne književnosti).

Nagrada nosi ime jednog od naših najznačajnijih etnologa, proučavaoca narodne tradicije i istorije, publiciste i pedagoga. Nagrada podrazumeva novčani iznos i plaketu, a žiri koji će i ove godine vrednovati prispele naslove, sačinjen je od eminentnih naučnih radnika:

  • akademik Petar Vlahović,
  • prof. dr Nenad Ljubinković (predsednik),
  • dr Jelena Jovanović,
  • dr Branko Zlatković,
  • Jasna Bjeladinović-Jergić

Za nagradu mogu konkurisati naučne studije i sakupljačke zbirke domaćih autora na srpskom jeziku, objavljene kao prvo izdanje, u protekloj 2012. godini. Konkurs je otvoren do 01. juna tekuće godine, a po 5 primeraka knjige treba poslati na adresu:

Udruženje građana ”Baština i budućnost”,
Etno kuća, Zanatlijska 63
34300 Aranđelovac.

Nagrada ”Mile Nedeljković” dodeliće se krajem septembra 2013. godine u Aranđelovcu u okviru programa koji je manifestacionog karaktera.

U realizaciji ove ideje, Udruženje građana ”Baština i budućnost – Aranđelovac 1859” ima, kao i prošle godine, podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Opštine Aranđelovac i svih onih ustanova, udruženja, i pojedinaca s kojima je i sam Mile Nedeljković svesrdno sarađivao, ostavivši za sobom znamenito kulturno i naučno delo.

Feb 142013
 

Mogla bih da napišem podugačak post ali bolje ovako, da  ne gnjavim. Navešću samo neke činjenice i onda sami stvarajte utiske:

  • Banca Intesa, filijala Aranđelovac.
  • Danas, oko podne.
  • Čekala sam 70 minuta da uplatim neki novac.
  • Rade dva službenika na šalterima – jedan za fizička, drugi za pravna lica.
  • Bankomat, kao što se često dešava, ne radi, otud tolika gužva na šalterima.
  • Prelazim u drugu banku

Toliko.