“Kad dođete na red”

Sve ređe sam u prilici da prošetam sa svojim najstarijim detetom i da se ispričamo onako kako nas dve to volimo. Jednu takvu priliku ulovile smo pre dan-dva i ona je poželela da odemo u poslastičarnicu restorana “Aleksandar“.

Sedele smo tako nas dve 7-8 minuta, sve u nadi da će neko doći da nas usluži. Jelica je predlagala da se pomerimo za neki sto bliže poslalstičarnici ne bi li nas neko video, ali sam ja valjda bila narogušena pa nisam htela. Par minuta kasnije, Jelica je odlučila da uzme stvar u svoje ruke i otišla je da naruči. Na njeno: “Izvinite, mogu li da naručim nešto, obzirom da sedimo već deset minuta i niko nas nije uslužio?” odgovor je bio: “Naravno, ali kad dođete na red”.

Naravno, ustala sam istog časa i otišla smo. Nisam imala snage da se raspravljam sa konobaricama, da imam duele sa vlasnicima ili šta već sve može da se izrodi iz takve jedne situacije ali verujem da im ovakva reklama ne treba.