Ar-Tara-Perućac-Valjevo-Ar

Još jedan vikend bez najavljene kiše bio je dovoljno dobar razlog za novu vožnju. Kada se na to doda i ljubazan poziv  prijatelja za vikend na Tari, ukupan rezultat je dva dana u prirodi. Ili bar, dan i po 😉

Vedar dan, sa malo višom temperaturom od one koja je baš prijatna za vožnju, doneo je malo “kuvanja” ali nedovoljno da upropasti ugođaj uživanja u posmatranju predela pored kojih smo prolazili. Sa dva kratka zadržavanja, stigli smo do Tare (vikendica gde su nas čekali je negde blizu hotela “Omorika”)  za tačno tri sata – blizu 180 pređenih km. Ostatak dana u uživanju: u hrani, društvu i okolini. Tara je pravo očuvano prirodno blago – tek ponegde se vidi dodir čoveka i savremenog života. Sve ostalo je zelenilo i tišina. Mnogo mi se više sviđa, kao mesto za odmor, od Zlatibora ili Kopaonika.

Sledećeg dana, posle relativno ranog buđenja i doručka, spuštanje do Perućca – voda čista, nimalo hladna, bez velike gužve na obalama jezera. Plivanje, kratak odmor, sušenje, oblačenje opreme (nimalo prijatno na +35°C) i polazak nazad.

Pošto smo došli preko Čačka i Užica, vratili smo se preko Valjeva – dobar i lep put, ne mnogo opterećen, opet za uživanje u vožnji. Napravili smo jednu kafe i jednu benzin pauzu i negde oko 18h bili kod kuće – taman da sredimo i prepričamo utiske i krenemo dalje za poslom i pripremama za sledeću nedelju.