Lago di Maggiore

Prvo jutro u Švajcarskoj dočekalo nas je sa vetrom, ne baš jakim kao u toku noći, ali dovoljno hladnim da ne bude prijatno za šetnju. Ipak, ceo taj dan je bio isplaniran do detalja pa smo rano krenuli u realizaciju plana – pravac Askona (Ascona).

Jezero Mađore (Lago Maggiore) je lepo i veliko. Bilo je i malo talasasto zbog vetra, ali je sunce ublažilo osećaj hladnoće. Sam gradić Askona je simpatičan, pravo mesto za odmor i opuštanje. Staza pored jezera, isto ono neobično drveće kao u Luganu, procvetala stabla duž ulica, stvarno praznik za oči. Ne baš široke ulice, više sokaci, kuće jarkih i veselih boja. Male prodavnice, kafei, restorani.  Ljudi su ljubazni, prijatni. I dalje sam imala osećaj kao da sam u Italiji, što zbog jezika, što zbog ophođenja.

Blizu obale jezera smo videli neobičnu ploču, na koju su stavljeni otisci stopala i potpisi nekih fudbalera izliveni u bronzi (sad sam naravno zaboravila i ona imena koja su mi bila iole poznata) ali uopšte nisam našla podatak kakav je to spomenik, šta li. Tamo nisam videla bilo šta da piše (osim imena sa strane) pa sam još uvek u dilemi o čemu se tu radi.

Sledeće odredište – Lokarno (Locarno). Na istom jezeru, slično ali opet različito. Veliki trgovi, drugačije zgrade, nekako šire. Stari deo grada sakriven iza modernih zgrada. Na žalost, nismo se dugo zadržavali u Lokarnu jer smo trebali da se vratimo u Belinzonu oko podne, kada je pauza za ručak, da se vidimo sa još nekim prijateljima. U povratku smo promašili malo jedno skretanje pa nas je GPS teta vodila nekim drugim, vijugavim putem ali interesantnijim za posmatranje. Stigli smo tačno na odredište bez daljih problema.

Belinzona je gradić u kome smo spavali ali koji smo oblišli poslednji. Poznat je po bogatom srednjevekovnom nasleđu i tri tvrđave koje to potvrđuju: Sasso Corbaro, Castelgrande i Castello Montebello. Izgleda kao da je grad nastao oko Castelgrande do koje se dolazi liftom koji je u centru. Iako je vetar i dalje duvao i to sve jače, prilično detaljno smo obišli tvrđavu. Čitav mali grad, sa uređenim travnjacima i vinogradom a koji je povezan sa tvrđavom Montebelo. Lepo sam mogla da zamislim oklopljene vitezove koji na konjima prolaze tuda. Neobičan prizor za lepe uspomene. Mada svakako treba mnogo više vremena da se sve lepo obiđe, vidi i da se stekne pravi utisak o veličini i trajanju ovih tvrđava.