Beč

Prošlogodišnji izlet sa decom do Đavolje varoši je bio pun pogodak, tako da smo još od tada planirali gde ići dalje. Kako su klinci imali veeeliku želju da putuju u inostranstvo a sada smo bili u prilici da im takvo putovanje priuštimo, naše odredište je bilo Beč (Vienna).

Kada na internet pretraživačima otkucate “What to see in Vienna” dobijete najmanje 30 mesta koje svakako treba videti (pogledajte npr. ovde), tako da sam odmah napravila uži izbor uz pomoć koleginice koja je već tamo putovala, s’ obzirom na činjenicu da smo u Beču planirali da budemo samo dva (recimo dva i po) dana.

Prva stanica u Austriji, posle nekoliko sati vožnje kroz Srbiju i Mađarsku, bilo je “outlet naselje” Parndorf. Pored preko potrebnog odmora od vožnje, kafe i ostalih osvežavajućih pića, tu ima veliki broj prodavnica, tek da na samom početku putovanja otarasimo kupovine, da nas kupoholičari u porodici posle ne gnjave sa tim. Zbog višesatnog zadržavanja, u Beč smo stigli tek oko 18h. Odredište – hotel Tabor. Hotel se nalazi blizu centra grada, ima tri zvezdice, u odnosu na cene smeštaj je sasvim korektan. Nedaleko od hotela je stanica podzemne železnice tako da se odatle vrlo lako stiže do svih delova grada. Relativno kratka večernja šetnja pokazala nam je koliko su lepe zgrade u Beču i koliko toga ćemo morati da ostavimo da detaljno pogledamo neki drugi put (ako ga bude).

Subota – 12. mart

Zamak Shonbrun (u originalu je to Schönbrunn) je bilo mesto koje nismo hteli da propustimo. Napravljen daleke 1569. godine u dolini reke Wien,  kao kraljevski lovački letnjikovac Katterburg rimskog cara Maksimilijana II, a u 17. veku pretvoren u rezidenciju austrijskih careva, vremenom dograđivan po volji vladara, zamak Schönbrunn je 1996. uvršten u UNESCOv spisak svetske baštine u Evropi (a evo i zašto). Sam zamak je impozantna građevina, koja prikazuje moć i bogatstvo Habsburga. U okviru obilaska zamka pogledali smo 40 soba, vrtove i vidikovac. Pošto fotografisanje u zamku nije dozvoljeno, ostaje da se deo unutrašnjosti pogleda na već objavljenim fotografijama na internetu ili u vodičima. Obilazak je trajao nekoliko sati, tako da smo posle toga, umorni i smrznuti zbog hladnog vetra koji je duvao uprkos sunčanom danu, odlučili da sledeća stanica bude akvarijum (Haus des Meeres). Tamo smo videli interesantne vrste zmija, riba i korala ali i bili malo razočarani ajkulama jer smo očekivali neke veće primerke. Kraj dana smo proveli u Dunavskom tornju.  Donauturm je vidikovac 252m visok a specifičnost su restoran (na 180m) i kafe (na 160m) koji se okreću oko tornja.

Umorni i pretrpani utiscima klinci su ostali u hotelu a mi smo krenuli u još jednu večernju šetnju. Cilj nam je bio cafe-restoran Le Loft koji se nalazi na vrhu hotela a pošto ima predivnu tavanicu i sav je u staklu, jako lepo izgleda sa ulice. Unutra je moderno namešten i prostorom preovlađuju boje sa šarene tavanice čiji delovi menjaju boju. Neobično. A i prave  pink lady baš fino 😉

Nastavak sledi.