Koncert: Aki Rahimovski na turneji Bebika, 2. February 2009.3. February 2009. U subotu 31.01.2009. u prepunoj Dvorani “Park” (sve karte rasprodate još pre koncerta, naravno nisam ponela aparat da ovekovečim taj natpis na biletarnici), u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje održan je koncert Akija Rahimovskog (za one koji ne znaju, on je pevač grupe Parni valjak), koga su pratili vokali Gordana Vidaković, Nevena Reljin i klavijaturista Emil Saks. Pošto sam danima zaboravljala da kupim karte koje su se prodavale prilično brzo, u subotu i uz intervenciju sa najvišeg nivoa 😉 sam došla do karata za galeriju (ili i balkon) 🙂 Ne sećam se kada sam sedela gore ali je bilo odlično. Sve se lepo videlo i čulo. Elem, koncert je trajao nešto malo manje od tri sata. Aki je započeo nastup sa dve pesme sa svog solo albuma “U vremenu izgubljenih” koje su jako lepe balade ali pravi provod je počeo posle njih. Bilo je to tri sata pevanja, igranja i uživanja u sjajnim pesmama uz koje smo odrastali. Veliko, prijatno iznenađenje je bila publika, koja je bila uzrasta od deset pa do preko 50 godina. I svi su pevali, znali reči svih pesama i uživali u okruženju. Odavno nisam bila na boljem koncertu u Aranđelovcu. Aki odlično peva, vidi se da ima hiljade koncertnih sati u glasu i nastupu i izgledalo je kako stvarno uživa u svemu što radi. Odlično je sarađivao sa publikom, dirigovao kad koji deo sale peva, kako ko da tapše i sve tako u krug… Stvarno je to bio sjajan provod, čak i uz pacova koji je pretrčao preko bine, valjda uzdrman svom onom muzikom i pesmom 🙂 Ja sam, kao što rekoh, zaboravila foto aparat ali sam uspela da snimim telefonom (vodafone 527, odličan za izbegavanje ali o tome neki drugi put) nekoliko puta po pola minuta tona, tek da se čuje kako je to bilo. Aki i publika – Neda Aki i publika – Ivana Aki i svi mi – Jesen u meni Da rezimiram, nije do publike ima je kad su tu izvođači koji zavređuju pažnju 😀 Koncerti dvorana parkkoncert
Ne pamtim kada sam se bolje provela na koncertu. Ja umem da se provodim lepo na koncertima, bili oni u Sava centru, na Zmajevcu (Riblja čorba, Bilja Krstić, Maja Odžaklijevska…) ili u Dvorani Park. Odlično ozvučenje, izvanredni prateći vokali i muzička pratnja i, naravno, neprevazidjeni Aki Rahimovski. Ima i boljih vokala na našoj ex YU sceni, ali takvo nesebično predavanje sebe publici, širenje pozitivne energije i ljubavi retko se vidja i doživljava. Oni na pozornici i mi (nas 700) u publici disali smo i pevali kao jedno biće. Kada se izgubi granica izmedju pozornice i publike, a da se ne silazi sa scene, to je onda ono pravo. Adrenalin od subote me drži još uvek, pa sa lakoćom rešavam sumorne svakodnevne poslove. Hvala organizatoru za divno provedeno veče. Što se tiče pacova, nisam ga primetila, jer sam bila izgubljena u muzici i ludovanju. Izuzetno mi je drago što je bilo dosta mladih, koje smo odgajali uz muziku Parnog valjka. Inače, malo mladja sam od gospodina Rahimovskog, pa onda shvatate da je to muzika moje mladosti i da sam se to veče ponovo osetila kao dvadesetogodišnja devojka.