Vesuvio – Pompei – Vico Equense

Dakle, posle druge noći u istom apartmanu, što će se ispostaviti kao kuriozitet na ovom putovanju, krenuli smo dalje – prvo penjanje na Vezuv a zatim obilazak Pompeje. 

Vezuv – kako sam naknadno na samom lokalitetu (znači kasno) saznala, karte za Vezuv mogu da se kupe samo on-line. Moj suprug je to negde pročitao, ali je zaboravio da mi kaže. Ukratko – 45 minuta maltretiranja sa povezivanjem na internet, pravljenjem naloga za kupovinu karata koji treba da se potvrdi kodom koji stiže SMS-om a DOMETA NEMA!!! I onda ulazak po zakazanom rasporedu. Sve to na mnogo stepeni i prašine te je nivo mog entuzijazma za obilazak bio negde na minus beskonačno kada smo konačno počeli da se penjemo. Sve u svemu – ništa posebno. Pored činjenice da se Vezuv još uvek računa u aktivne vulkane, nismo videli mnogo – penjanje nije lagano, bilo je jako vruće a vidi se mnogo manje nego u nekim emisijama o vulkanima. Dakle – ako ste u stisci sa vremenom i dvoumite se – slobodno preskočite Vezuv i pravac Pompeja. 

Pompeja – ovo naselje je u mojoj glavi bilo maleno seoce (pleonazam, znam ali tek da naglasim) u podnožju planine/vulkana koje je nestalo zbog erupcije Vezuva 79 godine p.n.e. ALI … moj prvi šok je bila udaljenost od Vezuva – DESET kilometara. Pa kakva je to erupcija bila koja je pepeo bacila toliko daleko?!? Drugo – u to vreme ovo “mestašce” je imalo između 10 i 20.000 stanovnika. Ozbiljan grad i za današnje norme a tek tada… Uglavnom, Pompeja je mesto koje svakako treba obići, ako vas put nanese negde blizu. Obilazak ovog istorijskog mesta vredi skretanja sa puta. Tek tamo, na ulicama koje postoje više od dve hiljade godina, na pultovima u koje je ugrađan ukrasni kamen i u kućama sa neverovatno islikanim zidovima, koje su bile prekrivene pepelom do 18. veka vidite kako je u takvom jednom gradu tekao život pre 2.100 godina. Fascinantno zaista. 

Obilazak oba mesta, plus odmori i neke kratke pauze su nas odveli na jednu od plaža malo dalje od Pompeje (čijeg imena ne mogu da se setim) ali ne još dovoljno blizu Amalfi obale. Pošto je bio vruć i prilično naporan dan, odlučili smo da je vreme za odmor i naše sledeće odredište je bilo mestašce Vico Equense. Vratili smo se 7-8 km ka Napulju, gde smo našli smeštaj – plaža koja nam je bila preko potrebna je mala ali fina a kako smo ustanovili kasnije – hrana odlična. Taman da se odmorimo i skupimo snagu za dalji put 😉 Moram da naglasim da smo i ovde imali odličan apartman (Santa Maria Vechhia Relais)- dovoljno prostran i lep, a bili smo sami u kući. Vlasnica Maria i njena mama su specijalno došle ujutru da nam naprave doručak! Kapućino je bio jedan od najbolljih koje sam pila a hrana više nego odlična. Ako idete tamo negde, za svaku preporuku je.