Tri zime u Srpskom narodnom pozorištu

Dva meseca pre datuma predstave (29. oktobar), karte za istu su bile rezervisane 🙂 Naša Maja je jurila predstavu više od godinu dana, da bismo i mi, kao i nekolicina prijatelja, bili u prilici da je pogledamo, nakon što se ona oduševila istom.

“Tri zime” je premijeru doživela kao diplomska predstava studenata glume u klasi Jasne Đuričić – i ostavila je priličan trag u pozorišnom svetu. Nagrade, sjajne ocene publike – sve ima na internetu a i među onima koji su predstavu gledali. 

Činjenica da predstava traje više od tri sata može da deluje zastrašujuće, ali nije – ja sam imala utisak da gledam jako zanimljiv film. Nekako su mi se preklapale scene sa bine domišljato pokrivene različitim tepisima, sa onim čega se sećam iz istorije i sopstvenih osećanja o onome što sam doživela. 

Tri zime su prelomne godine u novijoj hrvatskoj istoriji – kraj II svetskog rata, početak rata 1990. i ulazak Hrvatske u EU, prikazane kroz tri generacije žena jedne porodice, prožete muzikom koja me umalo rasplakala (Zemljo moja, Bila je tako lepa..) Čitava priča je poznata, realna, teška, na momente strašna i poučna. Ko želi da izvuče pouku. Mi, kao svi mi koji smo živeli na prostoru bivše SFRJ izgleda ne želimo ili ne znamo da učimo iz svoje turbulentne i krvave istorije. Zato nam se i ponavlja. 

Glumci su stvarno odlični – lagano nose svu težinu teksta i interpretiraju ga potpuno prirodno, koju god ulogu da igraju. Sve pohvale zaista. 

Ukoliko imate priliku da ulovite ovu predstavu, svakako preporučujem.