Dobar dan :)

Radim u biblioteci. I, ako računam koleginice, kolegu i stranke koje samo prolaze pored mene, uz korisnike koji dolaze po knjige, dnevno se sretnem sa pedesetak ljudi. I svima UREDNO kažem: “Dobar dan. Izvolite?… Doviđenja.”

Najčešći odgovor na moje: “Dobar dan” je: “1234” ili slično, već u zavisnosti koji je broj članske karte korisnika. Na: “Izvolite?“, oni koji prolaze na sprat kod koleginica, samo pokažu prstom, a onda, jako često, promaše stepenice i odu na galeriju na kojoj nije niko koga traže a ni niko koga ne traže 🙂 (a ja uredno ćutim dok ne siđu i pitaju “A gde beše za…”). Drugi, uglavnom, kažu koju knjigu traže ili već šta. A na: “Doviđenja” najčešće nema odgovora, ili bude “Ćao!” kao da svi imamo 12-15 godina.

Ne kažem ja da nema finih i lepo vaspitanih ljudi. Ima, ali malo. Kao što smo ranije često mogli da čujemo sa TV-a: “Nije teško biti fin.”