4. maj – 29 godina kasnije

Pre 29 godina (Bože a ja se svega sećam!) umro je Josip Broz Tito. U 88. godini života. I to udobnih, naročito drugih 40 godina života.

Bez obzira što istoriju pišu pobednici, što više ne znam šta je sve o njemu tačno a šta nije, od svega onoga o čemu su nas učili u školi, on jeste i biće uvek deo naše istorije. Koliko god se gradski oci valjda svih gradova u Srbiji trudili da izbrišu njegovo ime sa imena ulica, škola i ko zna već čega, koliko se naši političari nadali da će moći da ga dostignu, bez obzira na sve ono loše što je sigurno uradio (jer svi rade i dobre i loše stvari) TITO je bio značajan deo, ako ničega drugog, onda školskog gradiva u mome detinjstvu i svakako ga treba pomenuti, bar danas.

Ako ništa drugo, umeo je da uživa u životu. Ili je bar umeo da nas ubedi da uživa.