I bi Sajam. U stvari, bi moja poseta Sajmu 🙂
Već tradicionalno, obilazim Beogradski sajam knjiga utorkom – nekako mi odgovara utorak. Nije 
prvi dan, pa su svi uhodani, nije školski/porodični dan pa nisu tolike gužve. Mada, ove godine se nisam morala pribojavati gužve, poseta nije bila ni blizu prošlogodišnjoj. Bar je moj utisak takav. Govorim na osnovu iskustva od prošle godine kada se čekalo u redu da se priđe štandovima Lagune, Vulkana i Evra. Sada, taman da ima ljudi ali da te ne guše. I da, ove godine je u svakom trenutku bilo mesta u onim mini kafeterijama – prošle i pretprošle smo čekali i po pola sata na mesto. Na fotografiji se vidi kako je to izgledalo negde oko 14h.
Elem, na Sajam sam išla sa svojim najmlađim detetom (to dok još i ona hoće da ide sa mnom 😉 ) i bilo nam je baš lepo. Nismo nigde žurile, dogovarale smo se “gde sad?”, pravile pauze kad se baš umorimo (a umori se čovek kad gleda, a tek kad nosi knjige), zastajkivala gde god se nekoj od nas učini nešto interesantno, kupovale knjige za sebe i za druge ali i obavile neke bibliotečke poslove.
Najinteresantniji nam je bio štand Geopoetike – oni ove godine proslavljaju 20. godina rada i na samom ulazu u štand stoji polica u obliku broja 20. Ima tu raznih mogućnosti za sedenje – kao da ste u parku, kafeu, sportskoj sali, autobusu, sa sve sedištima i/ili klupama. Naravno, svuda su postavljenje knjige koje možete da prelistavate dok sedite – uglavnom nekako pričvršćene da ne dobiju noge, ali potpuno razumljivo. Lepo organizovan štand i neobična ideja. Tu smo se zadržale neko vreme, što poslom, što da malo odmorimo.
Evo interesantnih detalja – na štandu knjižara Vulkan uz kupljene knjige (3 za 799 din) dobile smo instant kafu i keks na poklon. Na štandu IK Portalibris za kupljenu knjigu dobijete na poklon drugu po izboru u visini cene odabrane – mi smo za Kosingas – smrtovanje odabrale knjigu Religija. Pored susreta sa dragim prijateljima iz IK Legenda, kolega iz Topole i još nekih poznanika iz Aranđelovca, baš mi je drago što je Jana imala priliku da vidi Dobricu Erića i upozna Uroša Petrovića, sasvim neočekivano.
Negde oko 14h smo završile sa svim obavezama i kupovinama. Razgledanje više nije dolazilo u obzir jer smo bile prepune raznih utisaka koji su se mešali. Ipak, ostale smo još, da sačekamo 15 h kada je najavljeno da Miomir Petrović potpisuje svoju knjigu “Miris mraka”, na štandu Lagune. Igrom slučaja, srele smo Miomira negde oko pola tri, pa smo imali vremena za kaficu i čašicu razgovora 🙂
Sve u svemu, lep jedan sajamski dan. A evo još nekoliko fotografija 🙂