Svet keramike

Meni se izložba dopala.

8. avgusta otvoren je Simpozijum “Svet keramike”, koji je izložba radova umetnika koji su stvarali u okviru smotre “Mermer i zvuci”. Izložba je otvorena u Narodnom muzeju a ja, iako sam bila tamo, nešto nisam stigla da napišem post o tome. A onda vidim da sličan takav post postoji i odustanem 🙂 (klik na “Svet keramike” pa ćete videti).

Meni se izložba dopala. Doduše ima nekih radova za koje baš nisam sigurna šta predstavljaju (a volela bih da znam, ne znam samo zašto ekipa Smotre nije stavila kratka objašnjenja ili bar nazive…) ali su lepi i interesantni, kako koji 🙂

Toliko za sada. Večeras ima koncert fado muzike na Otvorenoj sceni u 21h a u i sto vreme se otvara letnja bašta na terasi bazena hotela Šumadija, ako stignem na oba, pišem…

Nova zbirka eseja Vide Ognjenović

Drago mi je što sam bila deo sinoćnje publike, ali više zbog slika nego zbog knjige.

U mnoštvu događaja koji su obeležili Dan grada, zaboravila sam da napišem svoje utiske sa otvaranja izložbe slika Željka Đurovića, čime je Smotra “Mermer i zvuci” obeležila taj dan. Rad ovog slikara je za mene dominacija boja i mašte kakvu odavno nisam videla. Obzirom da su moje likovne sposobnosti na nivou prosečno talentovanog deteta od 6-7 godina, time je moja fascinacija njegovim slikama veća.

Sinoć u 21h, u Galeriji 99 u kojoj je i dalje u toku ova izložba, održano je književno veče. Vida Ognjenović je predstavila Prorocanstvosvoju novu knjigu, zbirku eseja “Nasuprot proročanstvu” čitanjem dva eseja. O ovoj knjizi, i o velikom opusu Vide Ognjenović, govorio je Gojko Božović, urednik knjige i čovek koji je pokrenuo izdavačku kuću Arhipelag koja je i objavila ovu knjigu prošle godine.

Prilično dugo izlaganje g. Božovića mi je ostavilo dosta vremena da uživam u slikama na kojima sam, iz trenutka u trenutak, pronalazila detalje koje nisam primetila u prethodnom gledanju. Začudila me je sposobnost oratora da prati tok svojih misli, iako su mu rečenice duge i pune stručnih izraza koje, verujem, dobar deo publike nije mogao da isprati do kraja.

Drago mi je što sam bila deo sinoćnje publike, ali više zbog slika nego zbog knjige. Ne volim ovakve književne večeri, prilično usporene i monotone, tokom kojih nije ostvaren neki bitan kontakt sa publikom.  Moram da pomenem da je bilo prilično toplo, da nisu svi isključili mobilne telefone i da su se u pozadini čuli zvuci koji nisu ni malo primereni ovakvom događaju.