Fantastične zveri i gde ih naći II

Grindelvaldovi zločini, u 4D formatu.

Prijatno sam se iznenadila kada sam čula da u naše bioskope stiže drugi deo filma “Fantastične zveri i gde ih naći” jer ga nisam očekivala ovako brzo. Uglavnom, od juče je u beogradskim bioskopima a kako sam imala nešto dogovoreno za juče u Beogradu, eto me/nas 😉 u bioskopu.

Grindelvaldovi zločini počinje negde 1927. godine, mračnom slikom zatvora u Americi gde je zatočen još mračniji čarobnjak Grindelvald (oodličan, sjajan Džoni Dep). Naravno, Grindelvald beži i počinje potera za njim. U međuvremenu, Salamander se ko zna koji put pojavljuje pred komisijom Ministarstva magije ne bi li dobio dozvolu da ponovo putuje – dozvola mu je ukinuta posle haosa u Njujorku, opisanog u prvom delu filma. Pošto ne odustaje od nekih svojih uverenja i ne pristaje na uslov, dozvola mu nije odobrena ali on uskoro, posle razgovora sa Dambldorom (Džud Lou, isto odličan, mada na prvi pogled se iznenadih kad ga videh) krišom odlazi na put. Neizostavni saputnik je opet sa njim, Normalac Džejkob koji traži svoju ljubav Kvini i avantura se seli u Pariz.

Neću više da otkrivam detalje, pošto je film tek stigao u bioskope, ali moram da kažem bar nešto –  očekivala sam drugačiji kraj, kao u serijalu HP – znamo da ima još nastavaka ali to je to za sada. Ovde se film završava skoro na pola priče, tako da je neophodno odgledati i sledeći nastavak.  Zveri ima mnogo manje nego u prethodnom delu, mada su one kojih ima zaista odlično urađene, ali  je priča fokusirana oko čarobnjaka i veštica čija imena i dela kasnije provejavaju kroz život i školovanje Harija Potera.

Nije da nisam zadovoljna, uživala sam u filmu, skoro isto kao u prvom delu. Svakako pogledajte, ako ništa, da donesete svoj sud. I obavezno u bioskopu, film je baš za velika platna.

Fantastične zveri i gde ih naći

Još jedan u nizu filmova iz serijala o Hariju Poteru, samo što se ovde opisuje vreme pre Harija…

Pošto nemam neki bolji početak, evo ovako – tokom svog školovanja, Hari Poter se u nekom trenutku susreće sa knjigom “Fantastične zveri i gde ih naći” od Salamandera Skamandera. Iako se knjiga samo mestimično pominje i nije nekog zamašnog obima, producenti (ili ko se već bavi tim) su procenili da može da bude odličan materijal za novi serijal filmova. I jeste.

Film “Fantastične zveri i gde ih naći” smo odgledali jednom od beogradskih Cineplexx bioskopa (i to samo zato što ja nisam  znala da je  u Aranđelovcu film prikazivan dan posle beogradske premijere…) jer ipak mislim da je to film za veliko platno. I jeste. Efekti su odlični, iako smo mi gledali onu običnu, dvodimenzionalnu verziju 😀 Sama priča je uverljiva, ne smeta mnogo što znamo šta se dešava sedamdesetak godina kasnije.

Salamander Njut Skamander je zanesenjak, naučnik koji putuje po svetu, pronalazi ugrožene životinjske vrste i zatim ih seli na nova mesta za siguran život. Otvorenog je uma, zna da je svako loše ponašanje proizvod nekakve traume pa povređene i često razjarene životinje polako leči i pripitomljava. Njegovi ljubimci su neodoljivi – od malenih njuškavaca, životinja koji su nešto crno, krzneno što krade sve što sija i šljašti, preko listolikih stidljivih drvobrižnika pa sve do ogromnih, ozbiljnih zveri kao što je grom-ptica, moćnih krila i prelepog perja (možete ih videti ovde). Njut dolazi u Njujork u trenutku kada se tamo dešavaju neobjašnjive eksplozije i razaranja i iako Normalci ne mogu da pretpostave o čemu se radi, čarobnjaci znaju. Igrom slučaja, Salamader dobija slučajnog saputnika, simpatičnog Normalca, Džejkoba Kovalskog, čija je jedina želja da ima svoju pekaru. Usput upoznaju i dve devojke (veštice) koje im pomažu… ma, zabava!

Sve u svemu, uživala sam – priča je dobra, uverljiva, glumci su odlični, efekti još bolji. Film je napravljen za generacije koje dolaze i tek treba da se upoznaju sa čarobnjačkim svetom kao i za ljubitelje serijala o Hariju Poteru, u koje se i ja ubrajam. Verujem da će biti još najmanje dva nastavka ali ovaj film može da se gleda kao odvojena celina. Ako volite ovu vrstu filmova (dečiji, porodični, kako god) toplo preporučujem.

 

Hari Poter pročitan

O samom romanu i radnji neću da kažem ništa, da nikome ne pokvarim čitanje.

hari_korice.jpg Juče, posle malog zapostavljanja obaveza u kući (čitajte: klasičnog rintanja u stilu nikad-kraja), malo manjeg zapostavljanja dece (kako je bilo u školi?…aha…) i još manje ukradenog vremena na poslu, pročitala sam knjigu “Hari Poter i reklivije smrti“.

Posle dužeg preganjanja, zbog kojeg je sedmi i poslednji deo ove priče u našoj zemlji izašao sa nekih 5 meseci zakašnjenja u odnosu na svet, ovaj nastavak je objavila izdavačka kuća “Evro-Giunti” i mnogo bolje uradila taj posao od Narodne knjige. Povez je bolji, papir je bolji, čak mi se čini i da je prevod bolji iako su isti prevodioci 🙂 (Vesna i Draško Roganović).

O samom romanu i radnji neću da kažem ništa, da nikome ne pokvarim čitanje a o ostalim stvarima vezanim za fenomen Hari Potera ima puno toga da se kaže/napiše ali pošto je Dragan Varagić jako lepo sve to opisao u svom postu, čitajte.