Tag: BlogOpen

Zaljubih se na Blog Openu

Na prvi pogled. I dodir 😉

Iznenada, potpuno neočekivano, kako je i red kad su u pitanju ljubavi na prvi pogled. Nisam ga odmah primetila u onoj gužvi ali kada sam prvi put prošla dovoljno blizu, njegova lepota me je opčinila. Probala sam da prođem nezainteresovano ali sam se ubrzo vratila da ga dodirnem. Tanak i taman, na svaki moj dodir odgovarao je kao da se znamo godinama. Oni koji me dobro poznaju verovatno znaju da je u pitanju Asus Eee Pad Transformer 🙂

Jedan od sponzora BlogOpena-a bio je i VIP. Na njihovom štandu sam i videla ovaj tablet računar sa tastaturom. Jako je elegantan, boje čokolade (mmm) i ima odlične performanse (rekao mi Dejan koji mi je i skrenuo pažnju na Transformera a ja mu sve verujem 🙂 naročito kada je tehnologija u pitanju).  Težak je 675gr, ekran ima dijagonalu 10.1″, baterija može da radi 9 sati bez a 16 ako ga koristite sa tastaturom i još svašta nešto.

Kao višegodišnji zadovoljni korisnik VIP mreže, ostaje mi da sačekam uslove uz koje će ovaj lepotan da se useli u moj život. U inostranstvu košta 399$.

 

Blog Open 2011

Proteklog vikenda u Novome Sadu 🙂

Utisci sa tek završenog BlogOpen-a su još uvek sveži i prilično nesređeni, ali ako bih čekala da se “slegnu” ko zna kada bi osvanuo ovaj tekst 🙂

Nekako smo još prošle godine Dejan i ja prećutno dogovorili da i ove idemo na BO. Naravno, Miholjsko leto se uzjogunilo i odustalo u trenutku kada smo krenuli u Novi Sad – 7°C kiša i tmurno nebo. Ipak, nije bilo dovoljno hladno da nam pokvari raspoloženje. Tajming je bio savršen, pa smo stigli na vreme da se prijavimo i popričamo sa poznanicima iz virtualnog sveta pre početka konferencije.

Program je bio mnogo bolji nego prošle godine. Prvog dana, najupečatljiviji su mi bili StartUp projekti, Natasa Friis Saxberg i naročito Simone Brunozzi. Tokom konferencije sam imala dovoljno vremena za meni omiljeni deo BO – kada pogledam po sali a skoro svi, iako su predavači na bini i uz pomoć slajdova ukazuju na određenu poentu, gledaju u telefone ili lap-topove. A na twitter wall-u komentari, podrška, citati ili smehotresna osveženja (Mama, mama, vidi me na twitterwallu sam!!!, Eniac 🙂 ) Relativno kratka pauza, za šetnju, kupovinu i još po nešto, mali odmor i zajednička večera. Pivnica Gusan, Mooshema, Roman, Deda Bor, Walter, Miloje, Aurora, Dadica, Vlada Cerić (@vladaceric), Marko Herman … mora da sam nekog zaboravila … ukratko dobro društvo, fina klopa, odlična torta i sjajno provedeno vreme. Super 🙂

Drugi dan – Rick Falkwinge, više predstavljanje političkog programa nego blogovanja, neka (ne)odgovorena pitanja i malo probijanje termina. Zatim najmlađi Deda na blog-sceni, preopširan kao i uvek (prosveta :-)), ali ko njemu da zameri? Deda toliko voli blogovanje da bi mogao o tome da priča ceo dan + što u svemu traži nešto lepo 🙂 Zbog Dede malo poremećen tajming, ali ipak sve fercera.

Nastavak – Hasan Elahi u zelenim japankama i sa postignutom poentom u borbi sa FBI-om. Da ne prepričavam detaljno, ono što bih izdvojila iz programa drugog dana – Blog Open Short, posebno izlaganja Nedima Šabića, Mitea Kuzevskog i Miloja Sekulića. Bojan Đorđević je imao konkretne i korisne savete (gadžeti) i Borislava Tomasović – malo o sajtovima posvećenim zdravlju, kako jeste a kako treba da bude. Posle, proglašenje najboljih blogova (Gago, majstore :-)) i kraj.

Sve u svemu, odlična konferencija, Tatjana i Marko bravo 🙂 (naravno i svi ostali koji su učestvovali u organizaciji, volontirali, trčkarali okolo, snimali, pomagali kako su znali i umeli), gosti odlični, domaći još bolji, teme interesantne i korisne. Puno poznatih avatara se slilo u likove i osmehe. Mnogo pozitivne energije, smeha, opuštenih razgovora, twitova, postova i još mnogo toga. Već sad brinem kako da planiram BO 2012, pošto će biti radnim danima.

Pošto malo kasnim, veliki broj blogova je osvanuo na istu temu. Sve lepo popisala i obeležila Bosanka (ona mi je nekako promakla da se upoznamo, ali sledeće godine neće :-)) pa ko voli, ima puno da čita.

 

365 lepih dana – reka optimizma

Satelit manifestacija BlogOpena.

Ima dana, kao što je danas, kada su sivilo i kišetina svuda oko mene, kada pročitam neke tekstove koji me pomere, rastuže (DedaBor – dan posle štrajka) jer znam koliko ima kvalitetnih ljudi u Srbiji koji, na žalost, polako gube njima važne bitke, jednu za drugom i bojim se da će uskoro sve takve bitke i prestati da se vode. Ali onda pomislim:  ima valjda i nešto lepo?

Tako su pomislili i pokretači akcije 365 lepih dana, koji su pokrenuli reku optimizma, Tatjana Vehovec (aka Mooshema) i Marko Herman (aka Fantazmo). Moo je meni sinonim finih akcija, počev od BlogOpen-a preko Da li si David i još nekih drugih (sve lepo ima na sajtu) do ove koja je najvedrija i najlepša, a Marko joj svesrdno u tome pomaže.

Zaključak – koliko god se mračno i sivo činilo svakodnevno okruženje, ima lepih stvari i kod nas, ako ništa drugo, priroda – otkrivena ili još neistražena, pitoma, divlja, u svakom slučaju prelepa (moji postovi o lepotama Srbije). Takva piroda je iznedrila i dobre ljude – pametne, nasmejane, radne, vredne (BlogOpen npr.) koji su stvorili ili stvaraju naše blago – muziku, filmove, književna dela, pozorišne predstave, programe i još mnogo, mnogo toga. Ovakvom akcijom možemo da pokažemo jedni drugima kako i gde da najlakše/najbrže napunimo baterije a da to nije neki daleki grad ili svetski poznata turistička destinacija, već deo prelepe nam Srbije 🙂

BlogOpen 2010. utisci

Lep grad, lep prostor za skup, lepa žurka – sve nešto lepo 🙂

Prošao je jedan dan (do sada skoro cela dva) od kada se završio četvrti BlogOpen (peti po redu ali je postojao i nulti 🙂 ) a prvi kojem sam prisustvovala. Dovoljno vremena da se slegnu utisci, da pročitam utiske drugih koji su to napisali nešto pre mene, čak i da se malo bavim nedeljnim razbijanjem Beograda na FB.

BlogOpen 2010 imao je i drugo ime kojim je bliže određena tema, Social Open, koja jasno kaže da smo se bavili blogovima i društvenim mrežama, Facebook-om, Twitter-om … Pošto je veliki procenat učesnika BlogOpen-a već dao komentar i detaljan opis predavanja, neću o tome, koga zanima neka pretraži net pod : “Blogopen 2010”.

Najjači utisak i najveći plus ovog BlogOpena su ljudi koje sam upoznala.

Krc, krc, prstima pa da počnem – u žutim keceljama (organizatori i volonteri, za one koji nisu čitali prethodni post) Mooshema, Drvena, Blogowski. Moram da pomenem i Marka Hermana mada nismo razmenili ni dve rečenice 🙂

Dalje – sa ljubičastim trakama na keceljama: DedaBor (posle više od dve godine web poznanstva sada i uživo 😉 baš kakvim sam ga zamišljala, druželjubiv, pozitivan), Slavko koji nas je sve razmrdao predavanjem u kojem je bilo i plesa 🙂 i Ivan koji je sada sve samo ne debeljuca 🙂

I svi ostali, sa zelenim trakama na keceljama ali isto tako važan deo ove priče: Tamara, Ivana, Marija, Dinke, Suske, Igor, … Umorih se od linkovanja, ako sam nekoga preskočila izvinjavam se (ponoć je blizu, slabije funkcionišem…)

Bilo mi je jako interesantno da posmatram kako svi mi, koji  imamo samo jednu vidljivu zajedničku stvar – blogovanje, polako nalazimo i  druge zajedničke teme. I kako smo, bar sam takav utisak stekla prateći time-line na twitter-u, mnogo tolerantniji prema razlikama među nama i među ljudima uopšte. Što ne znači da smo manje kritični 😉

Sve u svemu – organizacija odlična, bilo je nekih sitnih propusta ali ko radi taj i greši. Odlično provedeno vreme i rezultat svega ovoga – 15 novih prijatelja, što uživo što na FaceBook-u, isto toliko novih kontakata na Twitteru i blogova u Readeru. Malo li je za dva dana?

Za kraj samo detalj, u Novi Sad sam išla sa glavnim krivcem što uopšte pišem blog i što je moja lista prijatelja sve duža, sa mojim bratom Dejanom. Deki, hvala za sjajan provod i svu podršku koju mi pružaš ♥

BlogOpen – 1. dan

Novi Sad, VIP salon u Spensu.

Žurka na kraju prvog dana  BlogOpen-a 2010. se malopre završila. Bila je dobra, uz sjajno (odabrano) društvo, ukusnu hranu i solidan izbor pića (www.gastroplanet.rs). Taman kako treba da se završi prvi dan.

Danas su mnogi nadimci dobili svoje ljudsko obličje, sa internet neba smo se spustili na zemlju i bilo je baš ok. Po meni, predavanja su mogla da budu kraća, konciznija ili urađena kao radionice ali svaki put se nauči nešto novo čime se BlogOpen može poboljšati sledeći put.

Pošto se ovaj BlogOpen zakuvavao, dinstao, krčkao i sve ostalo, za prepoznavanje nismo dobili kartice, bedževe ili nešto slično već kuhinjske kecelje sa natpisom i varjače. Trake na kaceljama su urađene u tri boje: žuta za organizatore, ljubičasta za predavače i zelena za one koji slušaju 🙂

Sve u svemu, jedan dobar dan. Nastavak sledi.