Ništa ne može da nadomesti ljubaznost, osmeh i fino, kulturno ophođenje i ponašanje. Čak i u kafani. Evo teksta koji mi se dopao, pa ga u celosti prenosim…
Da li bonton u kafani polako izlazi iz mode?
Staro je pravilo da se u kafanu ne ide bez novca. Nekada je, međutim, pravilo bilo i da se u kafanu ne ide bez manira, gospodstva, jednom rečju – bontona.
Prvo se zadržalo. Drugo se zaboravilo.
Društvo je možda i previše demokratsko. Svako danas ima prava da kaže da ga se ne tiču gospodski maniri. Nekad se to izgovaralo u ime klasne borbe. Danas se to nameće u ime bahatosti skorojevića i lenjosti da se bilo šta nauči.
Ljudi se, danas, pomalo i boje kulture i bontona u skladu sa najvećim čovekovim strahom, većim i od straha od smrti – strahom da se ispadne smešan.
Hteli to da priznamo ili ne, došli smo u žalosnu situaciju da u 9 od 10 grupa ljudi ne možete reći da vas je oduševila neka Čehovljeva drama a da bar dvoje ljudi podsmešljivo ne razrogači oči. Ako se bojite da će tako reagovati i na vaše kafanske manire, nemojte da čitate ova pravila bontona u kafani.
Prvo i najvažnije pravilo za bonton u kafani
„Novac potrošen u kafani je novac uložen u sećanja“ rekao je jednom prilikom veliki umetnik kafanskog života, nezaboravni Toma Zdravković. Podsetimo se, Toma Zdravković potiče sa Juga Srbije, ali sve kultne kafane Beograda svojataju njegovo nasleđe.
Neka ovo bude prvo pravilo iz kojeg proizlazi i svako naredno.
Da li ovo znači da u kafani novac ne treba štedeti, jer nije reč o rasipanju nego o ulaganju u nešto što se drugačije i ne može kupiti? Samo jednim delom. Nama je bitnija sada druga strana ovih reči, ona koja naglašava da veče u kafani treba da bude veče za sećanje.
A sećaćete ga se i vi i vaši prijatelji za stolom i oni za drugim stolovima, muzika i osoblje. Neće nestati nakon pijane noći u svitanje mamurnog dana. Da bi ta sećanja svima bila lepa, poradite na svom bontonu i setite ga se i posle treće čašice.
Bonton počinje sa ljubaznošću.
Nije bitno da li je to osoba koja je izašla sa vama, konobar koji vas uslužuje, muzičar sa violinom ili devojka koja prodaje ruže od stola do stola – bitno je da pokažete ljubaznost.
Zapravo, kada bismo svi u sebi imali dovoljno kultivisane ljubaznosti, nijedno pravilo ne bi bilo potrebno. Pravila bontona postoje zato da nedostatak ljubaznosti nadomeste.
Pokušajte da, za početak, nikada ne zaboravite na sledeće:
• Na konobarevo: „Dobro veče, šta želite da popijete?“ odgovorite na isti način. Možda vam se žuri da što pre pređete na stvar ili negujete lakonski stil, ali svaki odgovor koji ne počinje sa tim istim pozdravom „dobro veče“ je pogrešan odgovor, pogrešna narudžbina.
• Ako ste muškarac i izvodite devojku ili ženu u kafanu, vi u nju prvi ulazite, ali dama prva izlazi. Ako ste žena, i ovakvi maniri vam se iz nekog razloga ne dopadaju, potrudite se da ne čuje cela kafana vašu reakciju. Ima i diskretnijih načina da se saopšte stvari.
• Ukoliko u kafanu izvodite društvo, bonton nalaže da se postarate da ih zaista izvedete. To znači da nećete samo zamisliti kafanu i zaputiti se u nju u petak uveče sa nadom da će biti slobodnih stolova. Pozvaćete nekoliko dana ranije i rezervisati svoj sto.
• Postoji staro pravilo bontona da žena uvek prva bira jelo a muškarac, i isključivo muškarac, bira vino koje će se piti nakon jela. Ako se vaš unutrašnji osećaj ljubaznosti i poštovanja osobe preko puta vas kosi sa ovim pravilom bontona, ne plašite se da ga zaobiđete.
• U kafani bonton nalaže da se opustite. Biti stegnut i neraspoložen, jednako je neljubazno prema ljudima oko vas koliko i biti bahat i nevaspitan. Nikada ne zaboravite da ljudi očekuju od večeri u kafani malo oduška za sve stvari koje ih muče tokom dana. Ako ne možete sa njima podeliti to raspoloženje iz bilo kog razloga, najpristojnije je ostati kod kuće. Sasvim po bontonu.
Sledeći korak jeste da rezervišete mesto u kafani po vašoj meri i da testirate svoje novo znanje.