May 262016
 

LekariGoran Milašinović, lekar kardiolog ali i veoma talentovan pisac je tokom prošle godine objavio zbirku priča “Lekari” kojom pomalo rasvetljava taj, nama običnim smrtnicima, zahtevni, magični i velom tajni obavijen svet.

Osam (ili devet, sad sam zaboravila) priča govore o različitim osobama koje povezuje strast ka medicini, koja je kod jednih strast za novim dostignućima a kod drugih lov za nečim više prizemnim, povlasticama i moći.

Interesantna knjiga, koja nam pomaže da uvidimo da su i lekari, uprkos statusu koji odavno u našem narodu imaju (i imaće još dugo) ipak samo ljudi.

Dec 042015
 

Nenad Popovic - Onaj svet Lepa reč i fina muzika su najčešće formula za prijatno veče. Zbog toga će promocija novog romana Nenada R. Popovića “Onaj svet” biti spoj ove dve umetnosti.

O autoru i njegovim delima ne možete saznati mnogo na internetu, jer mnogo više ceni lični kontakt, pa je ovo prava prilika za upoznavanje. Roman “Onaj svet” će u ime izdavača, IK “Arte” predstaviti Miodrag Jakšić, urednik.  Nenad Popović je rekao šta je hteo u knjizi pa će ovom prilikom, uz pomoć Dušana Radisavljevića biti zadužen za muzički deo. Moja malenkost će biti svojevsrni voditelj ove promocije a ukoliko bude i nekih gostiju iznenađenja tim bolje 🙂

Dakle, 10. decembar 2015. godine, sala Gimnazije “Miloš Savković”, 19 sati i 30 minuta.

Sep 262015
 

Početi ovaj post uobičajenim: “U četvrtak 24. septembra 2015. god, pred punom čitaonicom…” značilo bi još samo jedan uobičajeni tekst. Ali pošto autor ni malo nije običan, zaslužuje drugačiji uvod. I opis večeri. Andrija & Saša

Andrija Terzić je jedan od novih likova na književnoj sceni Srbije pa i Evrope, bar naše dijaspore. Kako reče jedna gospođa: “I nije toliko mlad!” 😉 ali je mlad po vremenu koje je proveo u toj čudnoj stvaralačkoj stratosferi. Prepoznatljiv je po velikoj aktivnosti na društvenim mrežama (što ga je brzo učinilo poznatim) i po velikom broju kratkih misli i motivacionih poruka kojima su iste preplavljene, jer svako prepozna makar jednu za sebe.

Andrija je čovek koji se dugo borio sa neospornim talentom u sebi, koji se lako priklanja(o) svom nemirnom duhu koji ga je vodio daleko od domovine skoro isto onako lako kao i nekada sa časova srpskog jezika. Stalno je u pokretu, pun je energije i želje da pokaže koliko ume, koliko može i koliko je napredovao od trenutka kada je počeo da piše. I zaista, napredak je ogroman i samim tim, očigledan. Ali Andriju čeka još mnogo trnovitih staza koje je tako dobro opisao u romanu “Preko puta – istina”. On je još uvek veliki, tamni kristal koji nam je tek nagovestio svoju čistinu i vrednost brilijanta.

Autobiografski roman – prvenac “Preko puta – istina” je svojevrsni omnibus, sastavljen od osam priča, kojima glavni junak “plaća” uslugu rođaku koji ga vozi ka slovenačkoj granici. Roman je bogat rečenicama koje izviru iz najdubljih delova duše, tanane i nežne, kao i onih kojima u par reči objašnjava najtamnije ljudske prirode i porive. Od tih su rečenica iznedrene sve one poruke koje već pomenuh (guglajte malo 😉 )

Andrija je predstavio svoj roman uz pomoć dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Aleksandra Veselinovića a čitaonica biblioteke “Sveti Sava” je stvarno bila dupke puna, zadovoljne publike, ako mogu da dodam 🙂

May 052015
 

Roman “Linije života” Aleksandar Gatalica je napisao (objavio) 1993, a ja ga pročitala dvadeset i dve godine Ogromni mikrokosmosikasnije. I to u okviru knjige odabranih romana “Ogromni mikrokosmosi“.

Kada kažemo “linije života” prva asocijacija je na one linije života na dlanu, ko u tako nešto veruje. Ali ipak nas asocira na dužinu, uzburkanost i odstupanja od nekog uobičajenog životnog puta, ako tako nešto uopšte i postoji.

Dopalo mi se kako autor plete čitavu priču, kako tka fine niti koje mogu tako lako da se zamrse ali i prekinu. Neobična paleta likova, njihove međusobne veze ali i ni malo slične sudbine, terale su me da dugo o njima razmišljam. Čak i kada knjigu odložim, do sledećeg čitanja.

Topla preporuka za sve one koji ne znaju šta bi sledeće pročitali :-).

Apr 092015
 

Knjigu “Peščana hronika” napisao je Pavle Zelić i deo je moje kućne biblioteke, što je svojevrstan nedostatak – pescana_hronikaukoliko nisu kupljene pošto su pročitane, ove knjige dugo čekaju svoj trenutak, jer nije hitno da ih čitam 😉 Odlučila sam da prekinem sa tom neslavnom tradicijom i po preporuci izaberem ovu knjigu.

I sad evo, pišem i brišem rečenicu za rečenicom i ne znam šta tačno da napišem. Da je loš roman – nije. Da je odličan – nije ni to. Da je sjajno opisana centralna tema epskog zla duboko zakopanog ispod temelja zgrada na Novom Beogradu – nije ni to. Sa druge strane, može da se čita. Uh!

Sve u svemu, roman od nekih trista strana sam čitala danima, nedeljama čak. Možda je i to dugo čitanje učinilo svoje, ali sve u svemu, više me je umorio nego zabavio, zainteresovao, poučio.