Nevreme u AR-u

Sedim i gledam kroz prozor u sunčano i izgleda toplo jutro. Ne mogu da verujem da sam juče, negde oko 14h, bila napolju u vreme najjačeg padanja grȁda koje pamtim ( izvinjavam se ako akcenat nije tačno obeležen)

Tokom oluje grmelo je i sevalo, računar je bio isključen, kad je bilo vreme da se uključi morala sam da krenem dalje za obavezama i eto, tek sad nađoh vremena da opišem događaj (a i čekam da mi se napuni baterija od aparata, ne bih li nakačila i neku sliku).

Elem, juče oko 13:45h odem ja u apoteku. Brzinskom brzinom, posle nekih 7-10min 😉 , dok sam čekala da rastvore sirup, pogledam kroz izlog i vidim da vetar duva kao lud. U trenutku kada sam izlazila iz apoteke, već je padao grȁd i to jako, kako pada kiša tokom najbešnjih oluja a led je bio veličine malo krupnijeg zrna graška. Uz vetar koji ga je nosio, lako je dolazio do mene iako sam išla ispod terase, koja i nije bila neka zaštita.

Bilo je već skoro 14h a nevreme je i dalje besnelo. Bila sam skroz mokra i prilično smrznuta a grȁd je i dalje padao nesmenjenom jačinom. U Potoku (ulica ispod koje teče rečica) voda je bila sigurno tridesetak cm visoka i nosila je velike količine leda. Žao mi je što nisam imala tada aparat da napravim bar neki snimak te bujice. Kiša je i dalje padala, ali je grȁd prestao u vreme kada sam stigla do kuće. Ruže i lale su bile okovane ledom, kao da je zima. Ja nisam bila okovana ledom ali mi je bilo hladno kao da jesam. Dok sam se ugrejala i došla sebi sve je već bilo gotovo.

U okolini je padala jaka kiša uz vetar ali bez grȁda. Možda i bolje, u suprotnom od voća i letine ostalo bi malo, možda i ništa.