Verona

Verona, grad Romea i Julije, Kapuletija i Montekija, grad arene iz prvog veka i grad kamena.  Prateći uputstva ljubazne tete iz navigacije, stigli smo blizu centra grada i pošto je bila nedelja (ne plaća se parking), ostavili auto na parking mestu na ulici, bez daljeg traženja zatvorenog parkinga.

Mnogo motora parkiranih svuda okolo, turistički vozić i veliki broj prolaznika (turista uglavnom) je ono što sam prvo zapazila. Zatim trg sa statuom konjanika (kao da smo u Beogradu 😉 )  i posle toga arena, koja je stvarno impozantna i jako dobro očuvana obzirom na starost (klik na sliku za još slika i ovakvu veću). Obišli smo je skroz u krug, malo sedeli i zamišljali kako su izgledale borbe i sve ostalo što se u njoj dešavalo. Moja najveća fascinacija, kada se nađem pred tako velikom građevinom iz “starog doba” kako bi rekli moji klinci, je pomisao koliko je to veliko i moćno delovalo u vreme kada je sagrađeno, kad i sada pored nebodera, mostova i svih ostalih građevina savremenog doba one deluju impozantno. Pokušala sam da saznam nešto više o areni, slušajući snimljeni tekst na govornom aparatu ali je “engleski” jezik bio sa tako jakim italijanskim naglaskom da nisam razumela skoro ništa.

Sledeća tačka koju smo obišli je, naravno, Julijina kuća (Casa di Giulietta). U pasažu na zidovima nebrojeno potpisa. U samom dvorištu neizbežni kip Julije, sa sve zamišljenim željama, dodirivanjem njene desne dojke i fotografisanjem. Balkon sa koga je razgovarala sa Romeom i sve ostalo. A ja sam se sve vreme pitala da li je neko nekad stvarno dokazao da je baš to ta kuća i to ta devojka 🙂

Ispred i pored kuće su radionice u kojima vredni radnici na licu mesta vezu imena ili poruke na različite delove garderobe i raznih ukrasa, od kecelja za kuvanje do portikla za bebe, što mi je još jedan interesantan detalj. Htela ja da ponesem deci neki suvenir odatle ali kako da mi navezu “Čedomir” npr., pa odustadoh 🙂

Posle toga smo krenuli u neobaveznu šetnju i u potragu za nekim lepim mestom za pauzu i kaficu. Našli smo ga nedaleko odatle na još jednom lepom trgu koji se zove “Piazza dei Signori”. Vreme nam je bilo naklonjeno, pa smo zaista uživali u odmoru. Još malo šetnje, neizbežna pizza za ručak i povratak nazad na jezero.