Durazzo – Bari – Napoli

Prolećni aktivni odmor smo započeli putovanjem do Berana, gde smo imali vrlo lepu priliku – prvi rođendan jednog divnog dečaka. Proslava, spavanje, doručak i polazak ka Draču gde smo se ukrcali na trajekt do Barija. Drač je jedna ozbiljna luka iz koje svake večeri TRI trajekta ide ka Bariju. Naglašavam, jer iz Bara trajekti ka Bariju idu možda dva puta nedeljno. I organizacija ulaska u luku je dobra. Zbog moje potisnute klaustrofobije (!) sam nam iznajmila kabinu sa prozorom (koji realno ničemu ne služi, jer se tokom noći bukvalno ne vidi ništa – ni-šta!) ali neka. Kabina je bila za četvoro, da bismo nas dvoje imali dovoljno mesta za opremu.

Moj suprug i ja smo imali različito viđenje našeg putovanja – u njegovoj verziji smo leteli preko Italije, obišli Amalfi obalu i Napulj za dan, stigli na trajekt za Siciliju i tamo uspeli sve da obiđemo i da se vratimo do sledeće subote uveče u Drač. Moja verzija se ispostavila realnijom – ništa Sicilija, samo jug Italije, Amalfi obala i kasnije Pulja. 

Kada smo krenuli ka Draču shvatili smo dve stvari – da je meni promenjena jedinica za komunikaciju i da nam kacige nisu povezane a da je, pošto je uzeo navigaciju sa servisa, moj muž mislio da su oni uradili update mapa i da je sve ok ali, zamislite NISU! Dakle, haos. Kacige nisam uspela da povežem ni dok smo bili na trajektu a ni tokom prvog dana. Tako da sam, čitajući google mape, pokazivala rukom gde i kada treba da skrenemo. Verovatno zato 😀 smo promašli neki put koji su nam baš, baš hvalili i vozili smo nekim sasvim skrajnutim putevima, sve do Salerna. Tu smo napravili pauzu, ručali i krenuli ka Amalfi obali  koja je zaista prelepa. Iako je tek bila sredina maja, već su se nazirale gužve i mogu da tvrdim da je u sezoni tamo neverovatan haos. Put je uzak, nema mesta za parking pa su svi parkirani pored puta te se oni koji voze jedva mimoilaze.

Svaki gradić je lep na svoj način a u par njih (Amalfi, naravno) smo svratili i odmorili. Upoređujući svoje iskustvo sa fotografijama koje nalazim na internetu, ovu čitavu obalu treba obići morem jer se tek tako vidi njena lepota. 

Naša sledeća stanica je bio Napulj u koji smo stigli u minut do deset – dokle je bilo vreme za prijavu u apartman. Ljubazni domaćini su nas sačekali i dali precizna uputstva kako do njih – na ovom putovanju nam je najvažnije bilo da smeštaj u koji idemo ima bezbedan parking, zbog motora. Sve ostalo nam je bilo manje važno ali su svi apartmani bili jako dobri. Tuš, povezivanje kaciga i odmor, pred sledeći dan koji smo proveli u Napulju. Fascinanatan grad zaista, baš sam uživala – šetali smo, jeli najbolju pizzu ikada, u jednoj od najčuvenijij napuljskih pizzerija – Gino Sorbillo u Via dei Тribunali 32. Išli smo na hop on-hop off obilazak i veče završili fenomenalnom klopom u restoranu Tandem. Naravno, po povratku sam saznala za par mesta koje smo trebali da vidimo ali avaj, valjda će biti prilike.