Aida – Verdi, Đuzepe Verdi

Kako pišu na sajtu Narodnog pozorišta, Aida je bila i ostala jedno od najprivlačnijih dela velikog operskog repertoara. Klasika koja mora da se odgleda, odsluša i doživi. 

Đuzepe Verdi (Giusseppe Verdi) je na neki način asocijacija na operu – njegova dela su ovom žanru donosila slavu i besmrtnost. Pomenuću samo neka koje su i sada na repertoaru Narodnog pozorišta: Falstaf, Nabuko, Trubadur (moji komentari su ovde) … Aidu je pisao o Egiptu, po porudžbini – za otvaranje Sueckog kanala. Opera je napisana za četiri meseca i pobrala je sve pohvale na premijeri u Kairskoj operi i dalje u Milanskoj skali i svuda u svetu gde je izvođena. 

Zaplet je sledeći – ćerka egipatskog kralja Amneris (Nataša Jović Matić) nesrećno je zaljubljena u vojskovođu Radamesa (Dušan Plazinić). On tajno voli Amnerisinu robinju Aidu (Sonja Šarić) i ne zna da mu je ljubav uzvraćena. Pored svoje ljubavi, Aida krije još jednu veću tajnu, koja može da je košta života – njen otac je etiopski kralj Amonasro koji napada Egipat. 

Orkestar i hor odlični, dirigent kao i uvek sjajan (mislim da je to Aleksandar Kojić, ali nisam 100% sigurna), solisti standardno dobri – Sonja Šarić sjajna, kao i uvek, scenografija moćna i nekako taman.

Idite u operu, mnogo je lepo 🙂